Za skoro šest punih godina od 2019, od kada se primenjuju nove odredbe Krivičnog zakonika, takozvanog „Tijaninog zakona“, srpski sudovi su više od deset puta izrekli doživotne kazne zatvora i to za najteža krivična dela, uglavnom teška ubistva i silovanja.

Prva kazna doživotnog zatvora izrečena je Ninoslavu Jovanoviću iz Niša, kada je Apelacioni sud u Nišu 2021. godine potvrdio prvostepenu presudu za otmicu i zlostavljanje 12-godišnje devojčice iz Niša. Devojčica je posle 10 dana opsežne potrage pronađena živa. Jovanović je u julu 2022. godine preminuo u Opštoj bolnici u Požarevcu, a kaznu je izdržavao u Zabeli u tom gradu.

Poslednji kojem je dodeljen doživotni zatvor je Stojan Ilić iz Ripnja. Njega je prvostepeni sud osudio na 19 godina zatvora, a Apelacioni sud je kaznu preinačio na doživotni zatvor.

Ilić je osuđen jer je 2023. godine u Ripnju ubio 16-godišnju devojčicu koju je povezao do prodavnice, a potom pokušao da ubije i tri člana njene porodice.

Ova presuda još nije postala izvršna, a kada se to desi Ilić će biti 11. zatvorenik na odsluženju doživotne kazne.

Među 10. zvaničnih doživotnih zatvorenika je i bivši vaterpolista Dejan Dabović iz Herceg Novog, koji je osuđen jer je u Novom Sadu nasred ulice nožem ubio bivšu devojku. Prethodno je dan ranije izvršio razbojništvo u jednoj kladionici. Apelacioni sud u Novom Sadu mu je potvrdio presudu u julu 2021. godine.

Dabović je tražio da kaznu služi u Crnoj Gori, ali kako crnogorski zakon ne poznaje kaznu doživotnog zatvora Viši sud u Podgorici ju je 2023. godine preinačio u zatvor od 40 godina. To je bio razlog da Ministarstvo pravde Srbije odbije izručenje Crnoj Gori, imajući u vidu razliku u visini kazne i težinu krivičnih dela.

Femicid i najstrože kazne

Ubistvo (bivše) partnerke je u više slučajeva bilo povod za izricanje kazne doživotnog zatvora. To je slučaj i sa Radomirom Blagojevićem koji je u julu 2020. godine u Surčinu polio žrtvu benzinom i živu zapalio, usled čegaje žena preminula. Njega je osudio Viši sud u Beogradu, a presudu je potvrdio Apelacioni sud u decembru 2023. godine.

Kao otežavajuću okolnost sud je uzeo to što je on ženu polio benzinom kada mu je okrenula leđa, a pošto ju je zapalio – okrenuo se i otišao.

Još jedna kazna doživotnog zatvora za ubistvo partnerke, koju je potvrdio Apelacioni sud je slučaj Dejana Pavlovića koji je u Vranju 2022. godine zlostavljao i ubio suprugu.

Njemu se na teret stavljalo i nasilje u porodici koje je učinio nad svojim ćerkama, od kojih je jedna tada bila maloletna.

Na doživotnu kaznu zatvora osuđen je i Miroslav Marković, koji je u martu 2023. godine usred dana u centru Pirota iz pištolja ubio bivšu partnerku. Kaznu je izrekao Viši sud u Pirotu.

Doživotne kazne za silovanje dece - smanjene

Bilo je i slučajeva da su prvostepeni sudovi izricali doživotne kazne zatvora, a da su Apelacioni sudovi te kazne smanjivali.

Jedan od tih primera je presuda M. J, koji je u trenutku izvršenja krivičnog dela imao više od 80 godina. Njega je Viši sud u Novom Sadu osudio na doživotni zatvor zbog silovanja osmogodišnjeg dečaka. Međutim, Apelacioni sud u tom gadu je preinačio presudu na 20 godina zatvora.

Još jedan slučaj smanjenja doživotne kazne zatvora odnosi se na seksualno zlostavljanje deteta. U pitanju je prvostepena presuda kapetanu Vojske Srbije kojeg je Viši sud u Leskovcu osudio na doživotni zatvor zbog silovanja svoje ćerke koje je trajalo od 2019. do 2022. godine. Apelacioni sud u Nišu mu je kaznu smanjio na 20 godina zatvora. Apelacioni sud je u svom obrazloženju naveo da iako je činjenično stanje nesporno, postoje okolnosti zbog kojih je ublažavanje zatvorske kazne opravdano.

Gde su smešteni i na šta imaju pravo?

Osuđeni na najstrože zatvorske kazne (doživotni zatvor i kazne do 40 godina) nalaze se u zatvorima zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem.

„Na lica osuđena na kaznu doživotnog zatvora i zatvora u visini od 40 godina primenjuju se odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija kao što su – smeštaj u grupnim sobama, pravo na posete (dece, roditelja, usvojenika, usvojitelja), prijem paketa, boravak na svežem vazduhu, dopisivanje, radno angažovanje u kazneno-popravnoj ustanovi, pravo na zdravstvenu zaštitu“, navodi se u odgovoru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija dostavljenom portalu N1.

Kako kažu, tretman tih zatvorenika, kao i onih osuđenih na blaže kazne, počinje od prvog dana kada dođu na izdržavanje kazne.

„Tretman se sastoji u tome da otkrijemo uzroke inkriminisanog ponašanja, da suočimo osuđenog sa uzrocima, da povećamo njegovu samokritičnost i da jačamo motivaciju za promenom. Naglašavamo da se sa svakim osuđenikom individualno i grupno radi, u skladu sa procenjenim potrebama, bez razlike u odnosu na visinu izrečene zatvorske kazne“, navode iz Uprave i dodaju da je ovaj tretman dobrovoljan, odnosno - ako osuđenik to želi.

Sa osuđenicima se radi na upravljanju ljutnjom i kontroli besa, a sa narkomanskim zavisnicima i zavisnicima od alkohola postoji grupni rad.

Osuđeni na najstrože kazne u zatvorima imaju šansu da nastave školovanje, stručno se osposobe i radno angažuju na pomoćnim poslovima u zatvorskoj kuhinji, vešeraju, kantini, radionici za šivenje, održavanju higijene, biblioteci i kapeli u zavodu, moleraju, krojačnici itd.

Ovi osuđenici imaju pravo da učestvuju i u rekreativnim i sportskim aktivnostima u zatvoru, sportskim takmičenjima, ali i u kulturnim aktovnostima kao što su dramska i literarna sekcija, slikarstvo, maketarstvo i duborez.