Željko Obradović: Kad bih video da su navijači protiv mene, to bi bio znak da odem

Prema njegovim rečima, "ne postoji nikakav odnos sa predsednikom KKCZ Nebojšom Čovićem".

"Ja se ne obazirem na izjave drugih ljudi, najiskrenije. Kada mi dolaze prijatelji da mi kažu o izjavama drugih ljudi, to me ne dotiče, nije bitno. Imam dovoljno iskustva životnog i trenerskog, da znam kako to funkcioniše. Znam ko me zove i zbog čega me zove, znam da u ovom trenutku postoje ljudi koji su pametni posle utakmice, koji kritikuju, neko im daje pravo da izađu da kritikuju, ali se onda postavlja pitanje ko su ti ljudi, šta su uradili u životu, nekad su bili treneri, dokle su došli, ili oni koji nikad nisu bili na klupi vam pričaju šta bi trebalo da uradite", kaže on.

Njemu je, kaže, najvažnija stvar - stručni štab, igrači i uprava kluba.

"A najvažniji su navijači. Kad navijači budu kritični prema meni... Imao sam sreću da nikad nisam dobio otkaz, gde god sam otišao da radim, imao sam poštovanje. Mislim da onaj ko radi, ima pravo i da greši", smatra Obradović.

"Iz patika sam postao trener Partizana, ljubav tad počela i sve je veća"

Prisetio se i kako je počela njegova ljubav prema Partizanu.

"Kića je mene doveo u Partizan, te godine je bio Moka Slavnić trener, insistirao da ja dođem. Kićan naš je bio idol, ja to pamtim '73 kad je sa 20 godina igrao za reprezentaciju na EP u Barseloni, gde je bio među najboljim igračima, tu kreće i moja ljubav prema košarci, kad imate čoveka iz svog grada. Došao sam u Partizan, proveo sedam godina kao igrač, Kićan je bio najbitniji u odluci da mi ponudi da budem trener Partizana. Ja sam iz patika postao trener Partizana, ta ljubav je tad počela, ogromna ljubav koja nikad nije prestala i sve je veća", kaže on.

Dve godine je bio trener, a prve su osvojili sve tri titule.

"Nisam hteo da idem nigde, ostao sam drugu godinu, desilo se da nisam primio nijednu platu. Radio sam besplatno, s tim što smo u prethodnom periodu dobili premije za sve tri titule, ja sam tražio da se isplate igrači, moj stručni štab, a na mene kad dođe red. Nikad red nije došao na mene. Te druge godine sam radio besplatno. Kad sam kod Kićana otišao, rekao sam da imam ponudu iz inostranstva i pitao šta ćemo da radimo. On kaže - od čega ćeš da živiš ti, doviđenja, prijatno. Otišao sam, da bih se posle određenog vremena vratio u Beograd i kupio opremu Partizanu, da se na neki način još više odužim Partizanu", kaže Obradović.

Slična situacija desila se, otkrio je, i prve godine kada se vratio u Partizan.

"Igrali smo Evrokup i ispali veoma rano od ekipe Burse. Prošlo je desetak dana, ja sam pozvao predsednika kluba i rekao mu da od ovog trenutka do kraja sezone nema obaveze prema meni. To je moja pomoć klubu. To je ono što ja osećam prema Partizanu, ja ću uvek to da osećam", kaže.
Nije česta situacija da je trener nekog kluba veća zvezda od igrača.

Na pitanje o tome, Obradović kaže da može da odgovori onako kako je odgovorio na slično pitanje 2011. godine.

"Gde su se posle navijači protivničkog kluba ljutili. 'Ja nisam zvezda, ja sam Partizan'. Šala naravno jedna, koju ljudi shvataju na ovakav ili onakav način. Ja verujem da su igrači ti koji treba da budu uvek u prvom planu, ne mogu da utičem na ljude kako me doživljavaju, ja svaku priliku koristim da sebe pomerim u drugi plan", kaže.

Igrači, kaže, znaju njegov karakter.

"Ja im kažem da to nije lično, sve na utakmici je u cilju da im pomognem. Kad pričamo o reakcijama mojim, pričamo o njihovim odlukama na terenu. Ako vam ja ponovim 10 puta jednu stvar, a vi 11. put uradite isto i pogrešite, onda je to problem. Prvi preduslov ovoga čime se bavimo je želja, koju navijači prepoznaju. Vidim sebe i ponekad se čudim sebi, ali to je jače od mene. Ja kad bih sedeo na klupi i ne bih reagovao, mislim da to više nikakvog smisla ne bi imalo", kaže on.

Navodi da je sada, u smislu obaveza, težak period.

"Imam obavezu i u Fuenlabradi, ostale su fenomenalne stvari, prošle godine kad su napravili kliniku u Fuenlabradi, nazvali po meni, tad sam rekao ne mogu da odbijem Fuenlabradu, preuzeo obavezu. Neki bivši igrači se žene, pa sam pozvan na svadbe, što mi je velika čast i zadovoljstvo, to je suština posla, sa svim igračima sam ostao u fenomenalnim odnosima, sem par primera, nikad odnosi nisu išli dotle da nekog mrzim. Bivši igrači kad shvate da im je prošao igrački život, opredeljuju se da budu funkcioneri ili treneri, uvek dolaze kod mene i traže savet", kaže on.

"Reprezentacija iz Atlante ‘96 - najbolji tim koji sam ikad trenirao"

Ističe da ima mnogo energije i snage.

"Osećam se fenomenalno, nastaviću da radim. Svako jutro je privilegija kada se probudite da možete da živite lep život, shvatite da vam je to prilika da naučite neke stvari nove. Privilegija je posle 28 godina da se vratim i živim i radim u svojoj zemlji, kad znam da me poštuju, a neki i vole, čini me srećnim i zadovoljnim", ističe.

Bilo je trenutaka, kaže, gde te emocije ponesu.

"Posle utakmice protiv Italije '99, lopte su bile u rukama Divca i Bodiroge, fantastični igrači, promašili zicere, otišao sam u sobu i plakao, video me je samo pokojni ekonom iz Saveza. Reprezentacija iz Atlante '96 je najbolji tim koji sam ja ikad trenirao. Bilo je teških trenutaka, na sreću i mnogo dobrih stvari", kaže.

Ističe da "uvek može da se gleda različitim očima".

"Kad se krene u Evroligu, jedan tim će da bude prvak. Zar to znači da su svi ostali neuspešni? Moram da ponovim da je ovo što se dešava sa Partizanom neverovatno i da to nema nijedan drugi klub na svetu. Mi smo sa par klubova iz NBA najgledaniji klub ubedljivo na svetu", kaže Obradović.

"Kad gledam košarkaške utakmice, smanjim ton"

Osvrnuo se i na predstojeće Olimpijske igre, kao i na našu košarkašku reprezentaciju.

"Nije važno kako meni deluje, važno je kako Kariju deluje. Ja sam neko ko je najveći navijač reprezentacije, ja znam sa kojom strašću i željom i žarom smo se okupljali, ništa ne postoji da te motiviše kao igranje u reprezentaciji. Zna Kari od kad je došao da ima moju podršku i pomoć, na sreću mu ne treba mnogo. Objavljen je spisak, mi koji pratimo, samo što možemo je da poželimo da nemaju povrede i daju sve od sebe, kao i prošle godine na SP, da budemo uz ekrane, da bodrimo naše igrače i stručni štab", kaže on.

Pomenuo je i Jokića, kao igrača koji dominira u NBA ligi, svetskoj košarci.

"Nema dileme da je najbolji ikad igrač sa ovih prostora. Nikola je, ako je kao takav MVP najbolje lige na svetu, njegov dolazak u reprezentaciju je nešto što utiče na igru reprezentacije, to su njegove odluke, kad neko igra u takvom ritmu i toliko vremena ne možemo da znamo u kom je stanju, lično mislim da je privilegija i čast igrati za reprezentaciju, ali to su odluke koje on donosi. Ja bih bio presrećan da Nikola bude u timu, radi se o superinteligentnom čoveku i igraču. Važno je da kažem, Nikola kad je otišao u NBA je bio takav kakav je bio, neko je napravio model igre koji mu odgovara, to je sigurno trener bio", kaže on.

Košarka se, kaže on, menja stalno.

"Kad gledate kako je to izgledalo u Koraćevo vreme, pa u Kićino, Prajino, Mokino, Krešo Čosić, onda nove generacije, Divac, Paspalj, Saša jedan drugi, Bodiroga, Rebrača, pa Bogdanović.. Interesantno za sve vrhunske igrače je posvećenost koju ste imali prema košarci. Poređenje generacija nije moguće ni normalno, košarka je nekad bila sporija, fizičke predispozicije igrača su nešto što dominira, ali imate igrače koji pokazuju da to nije dominantno", kaže on.

Kako kaže, "kad gleda košarkaške utakmice, smanji ton".

"Čast izuzecima, a već da ne pričam o ovima koji su komentatori posle utakmice i imaju svoje mišljenje, generali posle bitke", kaže.

Prema njegovim rečima, "kult reprezentacije je toliko individualna stvar".

"Meni je nešto neverovatno, mislim da ne postoji veća čast, za sportistu, igrača, trenera, da bude u reprezentaciji svoje zemlje. Najlepša stvar u odnosu na KLS je intoniranje himne pred početak utakmice. Kao u Nišu kada su navijači Zvezde i Partizana pevali zajedno Marš na Drinu. Nemam potrebu da se dokazujem da sam Srbin i patriota, to rade drugi, koji nisu sigurni da jesu to čime se prikazuju, onaj ko zna šta je ne treba mu da se busa u prsa i pokazuje. Ja volim ovu zemlju i ponosan sam na to što sam", kaže Obradović.

Model igre, objašnjava, pravite kada imate tim.

"Razgovara se sa pomoćnim trenerima, onda sa igračima, gde se osećaju najkomfornije na terenu. Tim koji ima karakter pokazuje u teškim trenucima kako to izgleda. Model igre je čudo, to nije lako objasniti", kaže on.

Istakao je da mu nedostaje Duda Ivković.

"Ta veza između mene i njega je počela kada sam pozvan u reprezentaciju u 28. godini, bio sam najstariji, nekako je on krenuo taj odnos sa mnom, bio veliki autoritet, poverenja. Posle toga je došlo da me pozvao da budem pomoćni trener reprezentacije, preraslo je da je on krstio mog sina, njegova supruga moju ćerku. Fali mi u 1001 smislu, smisao za humor, njegova blaga reč u teškim trenucima, drskost u nekim trenucima, pogled na život... Sve što je bio Duda, bio nam je svima učitelj i umeo da bude i prek, ali sam uvek znao kako sa Dudom da razgovaram. Život prolazi, moraš da provodiš kvalitetno sa ljudima koje voliš", smatra on.

O promeni imena Partizana: Pitanje za navijače, mislim da treba da ostane

Govorio je i o mladim trenerima.

"Nikad nisam krio ono što znam, pokušavao da delim sa svim mladim trenerima. Dolazili su nam ove godine, sin Duleta Vujoševića je bio ogroman period, nadam se da će nastaviti da dolazi, treneri iz raznih zemalja. Imamo obavezu iz udruženja trenera Evrolige da primamo studente, mlade trenere. Ima ih, počevši sa Sašom Đorđevićem, Saša Obradović, Alimpijević, da nekog ne zaboravim, Džikić, Dejan Radonjić, mlade momke koji žele da se usavršavaju, Čanak, Pera Božić, sve su to ljudi koji su već ozbiljni treneri, treba da dobiju pravu priliku da se pokažu u većem klubu, sav talenat. Nadam se i verujem da postoji dosta mladih trenera, mislim da moj pomoćnik Bogdan Karaičić ima potencijal i jednog dana će biti dobar trener", smatra on.

Misli da je reprezentacija iza njega.

"Saša Danilović je moj veliki prijatelj i zvao me u više navrata. Ja sam to završio, pre skoro 20 godina. Neko sam ko prati reprezentaciju, raduje se svakom uspehu, nabrojali smo sad već neka imena, mislim da ima mnogo mladih ljudi koji bi to mogli da rade na izvanredan način. Ako treba pomoć, ja sam tu, ali iz senke", kaže Obradović.

Osvrnuo se i na stanje u FK Partizan. Navijači su nedavno protestovali zahtevajući smenu uprave.

"Navijače ne možete da prevarite, ja sam rekao za sebe, kada bih video da su navijači protiv mene, to bi bio znak da odem. U tom smislu vam je jasno kakav je moj stav po tom pitanju. Partizan je velika porodica. Moje pitanje za sve ljude iz struktura je kako je moguće da restoran na stadionu, mesto gde smo se okupljali, bašta stadiona, da je već ne znam koliko godina zatvorena. Ko treba da da dozvolu da to zaživi ponovo. Tu smo se svi okupljali, kad god si otišao mogao si da nađeš nekog, proćaskaš, sedneš... To su sve pitanja koja zaslužuju odgovore prema navijačima Partizana", kaže.

Ima mnogo pitanja, dodaje.

"Po ovom pitanju, vi imate moj stav, kao što ću da kažem nešto na pitanje da li treba Partizan da promeni ime. Zbog čega? To je pitanje za navijače, to niko drugi ne može da odluči, kako će da se zove, da li će i dalje da stoji JSD ili šta god. Što se mene tiče, to da ne bi bilo zabune, to ime treba da ostane, to je ono što ja mislim", kaže on.

Mišljenja je da su navijači "veoma važni".

"Treba da se čuju navijači, ne treba huligani, ali normalni ljudi koji razumeju i igrače i to što je politika kluba. Treba da težimo da budemo jedinstveni, u svim stavovima kada je Partizan u pitanju, apelujem na sve da im Partizan bude nešto što je najdominantnije i najvažnije. Svako od njih treba da bude svestan šta mu znači Partizan u životu, onda saradnja dolazi lakše do izražaja", kaže on.

Pogledajte prvi deo 360 stepeni sa Željkom Obradovićem: