Žive potpuno nevidljive, bez pomoći rodbine i komišija: Sestre Crnčević bi mogle da ostanu bez krova nad glavom

"Ne znamo više, imamo zidove, a više snage nemamo da ih probijemo", kaže Ljiljana Crnčević Tajti

"Bezosećajnost strašna neka. To je zid, to je hladnoća, to je ništa. Dva, dva, paralelni svetovi", dodaje Olivera Crnčević.

Sestre Crnčević su teško bolesne, nemoćne.

"Mastektomija potpuna sa ugrađenim implantatom, koji je malo veći i on... Malo veći. Nek vas cipela žulja deset godina. Pa sad ja, iskrivilo mi je kičmu, ja, ja živa nisam od bolova. I limfoedem imam, non-stop. Znači ja ne mogu da ponesem dva kilograma u desnoj ruci. Ja sam nesposobna za rad, kako god ja izgledala", priča Ljiljana.

Olivera boluje od hronične opstruktivne bolesti pluća i pridruženih bolesti. Operisana je sedam puta.

"Jedan dan ne mogu da hodam, ne mogu da dišem, ne mogu do prodavnice da odem. Drugi dan malo mi je bolje, treći dan legnem", kaže Olivera.

Dok napolju teče život, kod njih je stao. Žive potpuno nevidljive, bez pomoći rodbine i komišija. Ostale su bez posla, računi blokirani, pa Olivera ne može više da se bavi ni onlajn prodajom.

"Vezane su skroz ruke, ništa ne mogu", navodi.

A sada moraju da napuste i trošnu, memljivu kuću u Ečkoj. Olivera nema zdravstveno osiguranje. Ljiljani je istekla lična karta.

"Pošto moramo odavde da odemo, ne mogu da odem da prijavim, recimo da kažem, biću malo ovde, pa ću malo tamo, jer postoji procedura, gde dolaze da provere da li ste tu pa da vam odobre to. Čeka se to po dva-tri meseca", kaže Ljiljana.

Ostale su i bez 15.000 socijalne pomoći, jer se Olivera nije javila Nacionalnoj službi za zapošljavanje, što je obaveza na svaka tri meseca.

"Ako propustite, a mi odavde jako teško možemo ići, samo da bi se javili, pa nekad nazovemo telefonom, pa ako propustite, dobijete kaznu šest meseci, ukida vam se socijalna pomoć", rekla je Ljiljana Crnčević Tajti.

"Ne mogu ja dati 300 dinara da uplatim kredit. Ja za to mogu da jedem dva dana. I bolesna sam bila i u tom delirijumu sam omašila taj dan", kaže Olivera Crnčević.

Sestrama Crnčević je sada hitno potreban smeštaj u Zrenjaninu, u kojem bi mogle da žive u zamenu za održavanje, jer će uskoro ostati na ulici.

Ljiljana: Zdravo, on nam je čuvar (pas).

Olivera: Ovaj, jednostavno, mi nećemo, mi mislimo da nećemo nešto dugo živeti, al....

Ljiljana: Oj, bože draga...

Olivera: Ali bar da na miru, malo to da odmorimo, malo dušu da kažem... "