Deponija pepela nadmak centra Kragujevca i dalje je veliki problem. O njenom uklanjanju više niko ne govori.
Veliki ekološki problem na samo nekoliko kilometara od centra Kragujevca – na tone skladištenog pepela godinama remeti svakodnevni život građana, čije su kuće u blizini gradske toplane. Prema ranijim najavama nadležnih iz gradske uprave i Energetike, ali i ministarke za zaštitu životne sredine Irene Vujović, ovaj problem trebalo je već da bude rešen. Međutim, od obećanja da će deponija pepela biti uklonjena, nije se dalje odmaklo.
Kada duva vetar pepeo se raznosi po celom gradu. A to udišu građani. Naročito su ugroženi oni čije su kuće tik uz “brdo pepela”.
“Pogledajte… To je crnilo da ne može prozor da se otvori, a tu spavaju deca. A kada duva vetar, to nema pojma, to nam pravo u predsoblje ulazi, šta god da se otvori”, pokazuje svoj prozor meštanka naselja Pivara Zorica Sekulić.
Život njene porodice, kao i komšija, se poslednjih godina pretvorio u noćnu moru. I to od kada je Energetika tik uz njihove kuće napravila pravu ekološku bombu. Na ovoj deponiji se sada nalazi preko 40 hiljada metara kubnih sabijenog pepela, koji je nastao kao produkt višegodišnjeg sagorevanja, u vreme kada se ugalj koristio kao energent u kragujevačkoj toplani.
Iako je grad Kragujevac delimično rešio problem zagađenja prelaskom sa uglja na kotlove na gas, brdo pepela koji se taložio godinama i dalje nije sanirano. Iako je već nekoliko godina unazad najavljivano da ovaj problem treba da bude rešen, brdo i dalje stoji u neposrednoj blizini kuća i pravi velike probleme građanima.
Za vlast je problem ovih porodica očigledno nevidljiv, jer se od obećanja još nije odmaklo.
“Obećao je Dašić, obećao Vučić, obećala Irena da će to sve da bude kako treba. Znači, mi samo živimo od izbora do izbora i o nama niko više ne priča”, kaže Kragujevčanka.
“To što imamo decu, porodice, što nemamo gde, to je problem, što nemaš gde. Ništa od toga nema i dalje ćemo da se trujemo ovde i da živimo kako živimo”, dodaje njen prvi komšija Zoran Stojković, koji napominje da je ranije vlast predlagala da ih isele iz ovog dela naselja, jer je nekoliko kuća najviše ugorženo, ali se od toga odustalo.
Rešenje za ovaj veliki ekološki problem, na samo nekoliko kilometara od centra Kragujevca, je po svemu sudeći, u rukama Ministarstva za zaštitu životne sredine. Kako je u prethodne dve godine više puta najavljivano, projekat je urađen, novac obezbeđen, ali sa realizacijom nikako da se počne.
Epidemiolog Predrag Delić, koji je i odbornik na listi Ujedninjeni protiv nasilja, ističe da se od 2020. godine pokušalo sa rešavanjem ovog problema ali da se stalo iz više razloga.
“Kada je svojevremeno došlo do zamene kotlova na gas to je bio projekat vrednosti 18 miliona evra i tim projektom je predviđeno da čak 3,6 milona budu opredeljeni upravo za rešavanje problema sanacije pepelišta. Ali očigledno od toga nema ništa, iako je zdravlje građana, a posebno najmlađih koji udišu štetne čestice, ugroženo”, napominje Delić.
Zašto još nije počela sanacija, nismo uspeli da saznamo u kragujevačkoj Energetici. Nije poznato ni, ukoliko dođe do uklanjanja, gde će na kraju završiti sav taj nagomilani pepeo.
Podsetimo, Vlada Srbije potpisala je u julu 2021. godine ugovor sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) o zajmu, za projekat vredan 18 miliona evra, koji se sastoji iz dva dela: prvi deo od 15 miliona evra namenjen za zamenu kotlova u kragujevačkoj Energetici, odnosno prelazak daljinskog grejanja sa uglja na gas, koji je završen prošle godine i drugi od tri miliona evra za uklanjanje i ponovnu upotrebu pepela iz kruga Energetike, koji ni skoro tri godine od potpisivanja ugovora, nije započet.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare