"Ako nešto novca ostane za mene, to je sića od bakšiša": Kako u Srbiji izgleda život stranih radnika

Viđate ih na ulici svaki dan, donose vam hranu na posao i kućni prag. Neke i ne vidite stalno, jer su u fabričkim halama poznatih investitora ili na gradilištima velikih državnih projekata.

Priče stranih radnika u Srbiji vrlo su slične - veliki deo njih unapred plaća novac agencijama za zapošljavanje koje ih dovode da rade bez ugovora i bilo kakvih radničkih prava.

"Platio sam dve hiljade evra nekim tipovima kako bih došao ovde i radio kao operater u Mintu, fabrici auto delova. Imali smo puno problema sa smeštajem, hranom, platom, svime. Pitali smo menadžment šta će da urade, samo su nam davali obećanje za obećanjem", kaže Abanub Mamdouh, bivši radnik Minta i bivši dostavljač Wolta.

Abanub je nakon toga počeo da radi kao dostavljač. Skrenuo je, kaže, pažnju gazdama da kočnica na njegovom motoru nije ispravna.

Kad je pao i slomio rame, sam je morao da plaća lečenje kod privatnika jer nije imao zdravstveno osiguranje.

"Nemamo mogućnost da idemo kod lekara, ništa. Svaki posao koji sam radio, pitao sam za ugovor. Ali oni kažu - čekaj, mi nemamo ništa sa tim, samo čekaj", kaže on.

Svi koje poznaje prošli su isto.

Njegov zemljak iz Egipta je tek kad je počeo da razvozi po Beogradu, shvatio da najveći deo novca koji zaradi ide aplikaciji za koju je vozio sedam dana u nedelji.

"Radio sam svaki dan i svaki dan sam plaćao 3.800 dinara za procenat firmi, kao i 1.700 dinara za auto i benzin. Sve zajedno 5.500 dinara. Ako nešto novca ostane za mene, to je neka sića od bakšiša. Samo od bakšiša", navodi Mohamed Samir, bivši "Glovo" dostavljač.

A od tog bakšiša bi trebalo da se leči njegovo dete - razlog zbog kog je uopšte došao u Srbiju. U Egiptu mu žive žena i četvoro dece.

"Od decembra do danas nisam im poslao ništa. Moj najstariji sin je neurološki pacijent, on je bolestan. Tri puta nedeljno mora na fizikalnu terapiju, i potrebni su mu lekovi za regulisanje električne aktivnosti mozga. Ne mogu da pošaljem novac da se leči. Ne mogu", navodi on.

Situacija u kojoj se nalaze ovi ljudi zove se - samozapošljavanje. Bezizlazna je i dovodi do dužničkog ropstva, zbog čega su aktivisti iz Srbije odlučili da se udruže sa stranim radnicima i osnuju Sindikat migrantskih radnika.

"Onog momenta kad država Srbija bude zaista odlučila da se suprotstavi trgovini ljudima, odnosno da preseče taj lanac, onda će pozicija biti bolja. U suštini - agencije daju loše uslove, radnici dolaze i rade za njih, odustaju. Kada prebegnu, uprazni se mesto na tržištu - to znači da taj biznis trgovaca ljudima cveta, jer oni konstantno imaju upražnjena mesta, dovode i zarađuju", kaže Tara Rukeci Milivojević iz Sindikata migrantskih radnika Srbije u osnivanju.

Sindikalno organizovanje

Ova Zrenjaninka počela je da se bavi sindikalnim organizovanjem migranata nakon što je svojim očima videla položaj vijetnamskih radnika u fabrici Linglong.

Kad je čula šta se desilo Abanubu i da nema novca ni da plaća stan, otvorila mu je vrata svog doma, gde je već dvoje migranata živelo sa njenom porodicom i malim detetom.

"Meni su tada desničari rekli 'ako tako voliš migrante, vodi ih kući'. Ja sam ih shvatila ozbiljno. Ti ljudi sada žive sa nama jer nemaju gde drugo", dodaje ona.

Ovi ljudi sada su kičma sindikata u osnivanju. Traže od države da ispita sve navode o radnoj eksploataciji stranih radnika i da svi članovi njihovog sindikata budu zaštićeni od progona.

"Nadam se da ćemo imati podršku i nastaviti da se borimo da pomažemo ljudima. Samo želimo da ljudi imaju normalan život i normalan posao", ističe Abanub Mamdouh, bivši radnik Minta i dostavljač Wolta.

N1 je pokušao da dobije komentar na ove navode od kineske fabrike Mint, kao i dve velike aplikacije za dostavu - Wolt i Glovo. Nikakav odgovor nismo dobili.