Život u Maloj Krsni: Od socijalne pomoći i bez sigurnog doma, meštani dodaju - došla gadna vremena

Pročulo se nadaleko za Malu Krsnu kada je pre skoro dve decenije otkriven takozvani "Najdanov krug".

Pisalo se o njegovim isceliteljskim, postade mesto popularno, makar među onima koji veruju u bioenergiju. Pre nekoliko dana dobila je Mala Krsna ponovo publicitet, ovog puta, koji njeni meštani nisu želeli.

Jedna od glavnih vesti u nedelji za nama bio je organizovan prevoz dvadesetak ljudi do opštine Voždovac, sumnja se da bi promenili prebivalište pred beogradske izbore.

"Činjenica je da je ovo mirno selo i da su dobronamerni ljudi. Međutim, došla su gadna vremena, kad više čojstvo i junaštvo nisu na nekoj velikoj ceni. Više je podrepaštvo", smatra meštanin Miroslav Veljković.
Sa druge strane, iz dela Male Krsne iz kog su ljudi prevoženi za Beograd, a u kom žive interno raseljeni sa Kosova i Metohije, krivca traže u medijima koji su o zakulisnim radnjama izvestili.

"Na osnovu čega ste došli vi sada ovde?"

N1: Pa pravimo reportažu kao bilo gde drugde.

"Kao što ste napravili reportažu pre neki dan, što ste obruakli celu Krsnu?"

"Pa ljudi ovde žive teško i otišli bi ljudi možda za neki novac, što da ne. Umesto da dođete, kao što ste sada došli, date nekome vi slobodno po 2.000 dinara, niko od tih ljudi ne bi nigde otiš'o. Ovi ljudi teško žive, ja vam kažem uporno."

"To je njihovo pravo."

N1: Vi ne vidite ništa u tome loše?

"Ne, ne to mene ništa ne čudi, to je njihovo pravo mogu da rade šta god hoće."

Među tim ljudima ima korisnika socijalne pomoći. Mnogi na kraju dana nisu sigurni da li krov nad glavom imaju privremeno ili za stalno.

"Možda znate gde su one barake?"

N1: Dobro, tu Vam je šta, tu ste bili privremeno?

"Tu smo bili skoro 18 godina i posle dobili smo ovde od UHCR-a kuću, napravljenu. Hvala im. Ne znam sad šta će da bude posle deset godina, da li će da bude naše, pojma ti nemam."

Do skora nisu imali asfalt. Sada tucanik nagoveštava da bi višegodišnje molbe mogle da urode plodom.

N1: Kako je to bilo pre ovog tucanika?

"Kako da Vam kažem, zemlja rupe..."

N1: Je l' bilo teško kad padne kiša?

"Pa normalno da je bilo, blato veliko."

N1: A jeste li pitali što ste toliko dugo čekali na to?

"Ne, nismo pitali."

N1: Bitno da se završi?

"Da, bitno da se završi."

Položaj onih koji su prvo popisivani, pa skupim automobilima prebačeni da za novčanu nadoknadu postanu Beograđani, u nekoliko reči opisuje jedan od najstarijih meštana ove ulice sa tridesetak domova.
"Ako radim, ako mi daje neko - dobro. Ako ne daje - ništa nemam od toga. Kako se snalazi, tako dobija", kaže Slaviša Danić.

Bez obzira na sve, ono što su komšije uradile, on ne bi.

"Neću da idem nigde", kaže Slaviša Danić.

N1: Mislite, nećete da idete nigde da Vas neko seli zbog bilo čega?

"Voždovac?! Kuku majko! 100.000 da mi... ja sam SPS i tačka! Ja sam za Slobodana Miloševića", kaže Danić.

N1: Još uvek?

"I dan danas, sad da ti donesem SPS kartu", navodi.

Poručuje Danić - ako bi se i selio, otišao bi samo nazad na Kosovo, u Obilić.

POGLEDAJTE I: