Slovenački filozof Slavoj Žižek izjavio je za N1 da razume zvaničnu politiku Srbije po pitanju rata u Ukrajini, ali da se boji da se ona neće isplatiti na dugi rok.
“Mislim da je to jedan razumljiv pragmatizam – hajdemo negde između, da igramo na obe strane, pa ćemo nekako profitirati. Ja se samo bojim da se na dugi rok to neće isplatiti, da će doći momenat istine. To mene mnogo brine za Srbiju”, rekao je Žižek u emisiji Global fokus na N1.
Pročitajte još:
On je kazao da strahuje da se Srbija kao država uključi u „ruski projekt rata protiv zapadne dekadencije, takozvanu ‘denacifikaciju'“.
„Ako se ova logika, koja je sada oficijelna ruska logika, prebaci na Balkan, potencijalno mi smo opet u ratu“, kazao je Žižek.
Istakao je da ne treba ući u „priču“ da je sukob u Ukrajini konflikt između Evroazije i Zapade Evrope.
Na pitanje da li će oružje okončati rat u Ukrajini, odgovara odrečno, ali trenutno ne vidi jasnu mogućnost za miroljubivo rešenje.
Žižek je ocenio da je, uprkos svim pričama o solidarnosti sa Ukrajinom, pre godinu dana „tiha želja“ većine u Zapadnoj Evropi i SAD bila da se rat završi za 14 dana, da oni onda protestuju protiv Rusije ali da dogovore nekakav mir.
„To što se Ukrajina suprotstavila Rusiji nije bilo nešto što smo mi prihvatili kao odličnu novost, to je bilo veoma neugodno iznenađenje i za nas“, rekao je on.
Kritikovao je to što Putin, za kog kaže da je ideološki „veoma ortodoksni fundamentalista“ i konzervativan, ima simpatije nekih na levici.
Žižek je kazao da ga je iznenadila nemačka stranka Die Linke („Levica“), čiji je argument pragmatičan – zašto da idemo protiv Rusije kad će to ugroziti standard naših radnika.
„Znači neka tamo propadaju cele države, samo da mi očuvamo naš standard“, rekao je Žižek.
Govoreći o desnici i levici u svetu, kaže da politički korektna levica sabotira samu sebe tako što ističe teme koje odbijaju potencijalne saveznike.
Desnica je možda u još većoj krizi, jer imamo autentičnu, staru, konzervativnu desnicu za koju je užas ono što rade ljudi oko bivših predsednika SAD i Brazila, Donalda Trampa i Žaira Bolsonara.
Ocenio je da na jednoj strani postoji „politički korektan kapitalizam“, a na suprotnoj populistički konzervativci koji se prave principijelni i čuvari „hrišćanske baštine“, ali su „ekstremno opsceni, vulgarni i nasilni“.
