Zlatna reka "preti" čistoj reci: Meštani sela na Rogozni blokiraju geološka istraživanja koja su se primakla vodoizvorištu

Firma koja izvodi ova istraživanja je u nekoliko saopštenja za javnost potvrdila da su ovde pronašli zlato, ali da je sve u domenu istraživanja, i ni u jednom trenutku nisu rekli da imaju plan da ovde otvore rudnik. I Ministarstvo rudarstva je nešto slično saopštilo da nema nikakvog govora o otvaranju rudnika, ali su rekli da su ovoj kompaniji data prava na ta geološka istraživanja.

Od toga kakva budućnost očekuje ovu planinu, najviše strepe meštani koji žive na obroncima, ali i sami građani Novog Pazara. Tako je na nedavno održanom Zboru građana Rogozna, kojima su se pridružili Novopazarci i studenti sa DUNP-a odlučeno da se zaustave geološka istraživanja, a ta poruka znači da oni ne žele nikakav rudnik na ovoj planini, a ako bude došlo do toga - da se on otvori.

Hido Dupljak iz sela Trnava na Rogozni i član Zbora građana kaže da postoji druga strana te izgradnje rudnika.

"Pozadina jeste naša voda koja se nalazi ovde u ovom delu, ovaj Stankov potok. I ta voda je počela da se radi 1985. godine, a razlog svega toga je što je Trnava bezvodna i što su tada bili nehigijenski bunari i pojavila se velika bolest - žutica. I onda se krenulo u rešavanje tog problema i da bi se on rešio našli su osam izvorišta u ovom delu. Tako je rešeno da se vodi seoska vodovodna linija sa 125 kuća, da se snabdeju škole i ambulante," objašnjava meštanin.

Prema informacijama do kojih smo došli, na Rogozni u ovom trenutku radi šest bušilica. Dupljak kaže da to preti da ugroži vodosnabdevanje, jer, kako kaže, to se ne buši dan dva, već 21 godinu.

"Znači, od 2005. godine bušili su Bugari, Turci i sada je došla Zlatna rijeka. Znači, problem se javio kada su se oni primakli našim izvorištima i mi se plašimo da će ta voda da nestane, odnosno da postane nedobra. Jer kada je rađena ta voda, striktno se tražila voda za piće zbog problema stanovništva. I taj problem je izašao na videlo u junu mesecu prošle godine. Ja sam ovde na ovom istom mestu razgovarao sa direktorom Predragom Matićem i sa njegovom ekipom. Nas je bilo 4-5 ljudi koji su predstavljali našu mesnu zajednicu i onda smo se dogovorili da nađemo rešenje oko te vode. I mi smo imali najmanje deset sastanaka po tom pitanju, čak su oni pristali da finansiraju izgradnju nekog drugog vodovoda da bi se Trnava snabdela sa vodom. Međutim, došlo je do smene direktora, i kada je Matić smenjen onda je došlo do problema."

Kako kaže, prvi uslov meštana bio je da ne prilaze na 1.000 metara od izvorišta.

"Znači, to je bio naš dogovor između nas i Zlatne rijeke. Međutim, oni su taj dogovor prekršili i počeli su da buše na bližim rastojanjima i onda su građani krenuli u akciju sprečavanja toga bušenja."

Meštani su rešili da spreče bušilice da idu na veću nadmorsku visinu, a nakon sastanka Zbora građana 22. marta, doneće konkretniju odluku o daljim akcijama.

"Pojavljuju se sada drugi ljudi, mlađi ljudi koji su voljni da taj problem reše. Jer mi stari to nismo uspeli da rešimo. Znači, mi smo pokušali to da rešimo, ali nekim lepim putem i nismo uspeli. Druga stvar, moraćemo da razgovaramo sa svim relevantnim faktorima. Znači, prvo s ljudima iz Opštine, onda iz MUP-a, onda s ljudima koji vrše kontrole tih vodovodnih mreža na teritoriji Republike Srbije. A nama bi bilo drago da dođu ljudi, inženjeri koji su sve ovo zacrtali i odradili. I nas mnogo čudi da oni nisu u tom programu videli da postoje izvorišta koja snabdevaju ovaj kraj, otprilike ima dve, tri hiljade ljudi."

Zlatna Reka, podružnica kompanije "Strickland Metals", u odgovru za N1 rekla je da se ovde vrše isključivo geološka istraživanja, ali su priznali da su ovde pronašli zlato. Međutim, od dalje situacije, količine zlata koja će biti ovde pronađena i još nekih faktora koji su jako bitni zavisi će to da li će nekad u budućnosti možda ovde doći do otvaranja rudnika, ali su demantovali da u ovom trenutku imaju bilo kakvu ideju da na Rogozni otvore rudnik zlata.