Zoran Stojiljković o kažnjavanju, kontroli, satanizovanju, zastrašivanju i podmićivanju u "očito izbornoj godini"

Ističe da Jelenu Kleut preporučuju njeni radovi, profesionalna biografija i veliki ugled koji uživa u akademskoj zajednici i među svojim studentima.

Vlast, dodaje Stojiljković, može da kontroliše još jedan broj dekana i u savetima sedi dovoljno ljudi koji su njima lojalni.

"Mene jako interesuju biografije, profesionalna znanja i struktura obrazovanja tih ljudi. Voleo bih da imena onih koji su glasali tajno budu javna. Ovo je vreme u kome se ne može sakriti ništa što radite. Nedržanje principa nepristrasnosti i profesionalnosti znanja jeste osnov da neko, uslovno rečeno, bude lustriran", rekao je on.

Stojiljković kaže da je mentalitet lojalnosti, logika nezameranja i sitnih koristi prisutna i u akademskoj zajednici, u SANU, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi...

A nešto se slično može videti i u slučaju dekanke Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu Maje Kovačević.

Ona je prošle nedelje kazala da je Ministarstvo prosvete tražilo da se ponovi glasanje o njenom izboru na tu funkciju i da je uputila žalbu na to rešenje.

"Očito je to pokušaj da se koleginica Maja Kovačević kazni za vrlo aktivan odnos i podršku studentima. Modus se traži kroz taj staro-novi studentski parlament, imajući u vidu da su prethodni studentski parlamenti praktično bili večiti. Ključne pozicije u parlamentima su zauzimale mlade junoše, ljubitelji i ljubimci sistema koji su tu bili decenijama, odlazili su u svojim 30-im, kao nesvršeni studenti", rekao je on.

Stojiljković pita da, kada neko pristane na te stvari - šta nam ostaje od časti ili stida i sramote što participirate ili ćutite u nekoj praksi?

Atmosfera u "očito izbornoj godini"

Upitan da li stid i dalje učestvuje u donošenju odluka ili smo na to oguglali, Stojiljković kaže da živimo ravnotežu nemoći u godini koja je očito izborna.

"Ogromna je opasnost kroz gašenje profila objektivnih medija, kroz ideju da će se promenom strukture pasivizirati kritički mediji, kroz priču da se kontrolišu institucije, blickrig koji se vodi protiv profesionalnih elemenata pravosuđa. Neke ćemo uceniti, neke ćemo satanizovati, neke ćemo uplašiti i pozvati se na sve benefite koje su imali od režima. Neke ćemo eventualno sitno kupiti još nekim povećanjem. A drugi mehanizam je ubeđenje da nigde nije dobro, što je u velikoj meri tačno", kazao je on.

Profesor ističe da bi pojedini glasači mogli biti gurnuti u apatiju kroz negativno problematizovanje činjenice da je ključni opozicioni akter - studentski pokret - neko o kome malo šta znamo.

"Studentski pokret je konačno sada ušao u preciziranje svog programa, što je dobro. Režim će, s druge strane, uputiti poruku 'mi smo predvidljivi, s nama znate na čemu ste'. Poruka će biti 'ostanimo ovde na nekoj vrsti usamljenog ostrva sami i svoji, odnosno njegovi'. Moramo se probuditi, jer kad nešto traje tri godine dolazi do zamora", rekao je on.

Smatra da je potrebno i smanjiti "autogolove".

"Ne bih gađao grudvama gospođu Bekutu. Ne bih govorio da za ove nisu zatvori i zakoni, nego ih treba u katranu i perju paliti. Ne bih rekao da je lustracija osveta. Vodio bih računa o tome šta su primena, opseg, hijerhija, principi Zakona o poreklu imovine, ako hoćete da smanjite strah koji će režim da seje, da će svi koji su imali bilo kakve veze sa vlašću trpeti posledice", rekao je on.

Ipak, jeste za logiku blamiranja i javnog brukanja.

"Ovo je personalizovana politička kultura, ne polazi previše od principa i od vrednosti, ali razume ovu vrstu činjenica. Činjenica da ste se neograničeno bogatili na poslovima koje nisu bili stvar transparentne procedure. Da ste napravili jednu hobotnicu od klijentalističke mreže, u kojoj su uvukle desetine hiljada ljudi. Da ste doveli do ove lojalnosti na poslu. Do toga da ste podelu vlasti potpuno derogirali time što je parlament postao brbljaonica, a da se u okviru izvršne vlasti uspostavlja takav odnos u kome premijeri i premijerke oslovljavaju predsednika države sa 'šefe'", rekao je.

Ovde, ističe, mora da se odgovori na osnovno pitanje - šta će to biti drugačije posle izbora?

"Studenti treba da kažu da li od opozicionih partija traže da ne učestvuju na ovim izborima. Uz argument - da ovde treba počistiti dvorište, učiniti ovo društvo normalnim i pristojnim, te da će posle godinu i po, dve biti neki normalni izbor. Ako ja od nekoga tražim da iz političkog polja izađe na ograničen period, četiri godine i više - s kojim to osnovom? Bez obzira šta ja mislim o opoziciji ili većem delu opozicije", rekao je.