Zoran Stojiljković: Mislim da više puta ponovljeno obećanje obavezuje i da ćemo izbore videti dovoljno kasno - da se svi projekti oko EXPO 2027 završe

"Kad je to pobedio obojenu revoluciju? Bitnije je za ovu temu kojim tipom alata i veština? Šta u tom sredstvu znači Ćaćilend? To da se okružite i formirate zabranjenu zonu grada šatorskim naseljem i poručite da niko od Slavije dalje neće proći na tu branjenu teritoriju? Onemogućite dalji prolaz? Šta to govori o ljudima koji se tu okupljaju? Da širite i stavljate barikade između Predsedništva, Gradske skupštine i nacionalnog parlamenta," kaže profesor Stojiljković koji ističe da je od pitanja "kako sam pobedio obojenu revoluciju" mnogo važniji odgovor na pitanje: "šta ću ako na izborima izgubim?"

"Vi sav represivni mehanizam uz primenu gašenja svetla, ono cinično smejanje kako će pogasiti nezavisne medije uz ove promene koje su u toku, pa će vas "primiti u neke PR službe", ovo večno držanje kontrole nad parama, poslovima i publicitetom, na šta vam to liči? Ja bih voleo da ovaj drugi deo naslova bude: kako sam pobedio, uz odgovor da li ću, ako izgubim na izborima - relativno fer i poštenim, sići sa vlasti?“ kaže profesor.

On se osvrnuo i na najavljene lokalne izbore koji će se održati u 10 opština i rekao da je primetna kupovina lokalnih medija uz brojna predizborna obećanja koja se koriste u svrhu kupovine glasova.

"Studentski pokret se mora nasloniti na lokalne aktiviste"

"Razlikuje se jedan trend koji se pojavio još 2024. godine, a to je jedna vrsta svesti. Jednog trenutka s protesta morate da uđete u političku arenu. Čini mi se da jača svest o tome da morate pokazati jedno organizaciono i kontrolno jedinstvo u odnosu na izborne uslove i da ne smete da se cepkate zbog straha od padanja ispod cenzusa. Morate da budete oprezni i prema fantomskim listama i promislite šta stoji iza brojnih grupa građana koje su specifične za lokalne izbore. Očito je da je to neka vrsta pripreme za izbore koji slede krajem godine", navodi Stojiljković.

Opozicione stranke nemaju infrastrukturu, dok se studentski pokret mora nasloniti na lokalne aktiviste civilnog društva i opozicionih partija, navodi profesor.

"Morate biti mobilizovani, svuda prisutni, morate praviti neku vrstu ravnoteže prema ljudima u kapuljačama koji su vam 10–15 dana u svim tim mestima. Svi istraživači govore da efektivno biračko telo nije veće od pet miliona i kad izađe uz maksimalnu mobilizaciju od 70%, to će biti oko četiri miliona. Vama treba gotovo dva miliona glasova da dobijete na izborima", kaže Stojiljković.

On navodi da bi od velikog značaja bila pobeda opozocionih partija u nekom od lokalnih mesta.

"Svuda su predstavnici vlasti na jednoj listi. To govori o sabiranju energije, maksimalnoj kontroli, izbegavanju svake vrste rizika. Desilo im se u Zaječaru da je neko propao ispod cenzusa - to više neće dozvoliti, kao što neće dozvoliti ni da slobodni strelci koji su bili jednom u poziciji da zanoće kao opozicija, a probude se u krilu vlasti - ala Zavetnici, zaigraju te igre sa drugačijim rezultatom. Od njih treba nešto i naučiti", kaže profesor.

"Mislim da više puta ponovljeno obećanje obavezuje i da ćemo izbore videti dovoljno kasno da se svi projekti oko EXPO 2027 završe“, navodi.

Vode ratove kao video igricu

Profesor se osvrnuo i na stanje na Bliskom istoku i naveo da se svet globalno vratio u vreme kao pre dva veka.

"Odbijamo da gledamo koliko se svet radikalno izmenio. Ljudi sa neograničenom moći vode ratove kao video-igricu", kaže on i dodaje da je primetna promena u međunarodnim odnosima moći.

"Međunarodni odnosi su se promenili. Ravnotežu treba napraviti. Evropa je u senci, sve je otišlo ka Pacifiku. I sada dok se ne smiri tlo, mislim do kraja ove decenije, vodiće se imperijalne borbe oko toga ko će preuzeti kontrolu nad kojim pozicijama. Ja ne žalim ovaj tip teokratskog režima u Iranu, ali se međunarodno pravo ne krši na ovaj način, džojstik igrama i sa toliko ostrašćenog protekcionizma. Pogledajte ko snosi posledice nafte i gasa", kaže profesor Stojiljković i dodaje kakva je pozicija Srbije u odnosu na stanje Bliskog istoka.

Gde je Srbija u svemu tome?

"Ona je bolje da ne bude nigde u prvom planu, već da nađe okvir u evropskim ujedinjenjima, jer EU može da igra ulogu regionalne celine sa skoro pola milijarde stanovnika, ako ih ojača. Tada može da postane značajna, ima demografski potencijal. A ne bih voleo, i ne verujem, da će ovde demokratske procedure kontrolisati eksperti iz Kine, Rusije ili Amerike", zaključuje profesor Stojiljković.