Crvena linija: Suočavanje sa prošlošću

O suočavanju sa prošlošću u zemljama regije 31 godinu kasnije u Crvenoj liniji govore istoričari Dubravka Stojanović, Hrvoje Klasić i Edin Omerčić. "Zločine koje je počinila naša strana priznaću kada oni priznaju i osude svoje. Zašto i dalje pričati o nečemu što se dogodilo pre više od tri decenije i što nema veze sa mnom. Trebalo bi da idemo napred i gledamo u budućnost". Ovo su najčešći pristojni komentari na temu suočavanja sa prošlošću u zemljama regije. Onih nepristojnih znatno je više na sve tri strane. U danima oko 11. jula kada se sećamo žrtava genocida u Srebrenici tenzije su posebno izražene. Da li je suočavanje sa prošlošću na Balkanu posle više od tri decenije od završetka ratova izgubljena bitka? Kako politiku poricanja zameniti politikom suočavanja i kulturom sećanja? Ako je nacionalizam dominatan i prihvatljiv čak i zvaničan narativ u zemljama regije kako podršku za suočavanje sa prošlošću dobiti od institucija, pre svega obrazovnih koje su ključne u radu sa mladima koji o ratovima devedesetih, istraživanja pokazuju, ne znaju skoro ništa. Da li su presude međunarodnih i domaćih sudova doprinele pomiremju u regionu ili je svakom novom presudom pomirenje i poverenje sve dalje? Da li sveobuhvatnijem suočavanju sa prošlošću kod mladih može doprineti drugačiji, interaktivni pristup devedesetim ili je to ipak trajno izgubljena bitka? Autorka i voditeljka Crvene linije je Marina Fratucan.

Podeli

Pratite nas na društvenim mrežama