Ljiljana Borović Marjanović: Život u Srbiji je takav kakav jeste jer niko nije postavljao granice

Kada je preuzela njihovu odbranu, znala je da time ulazi u zonu pritisaka. Kao krivičarka, razumela je pravni rizik, a kao čovek, prihvatila je ličnu cenu. Njena advokatura ne završava se sudskim podnescima i ročištima – ona razgovara sa njima, pokušava da im vrati osećaj sigurnosti i normalnosti koji im je postupanjem države oduzet.

Zbog takvog pristupa postala je meta pritisaka, ali i simbol advokature koja odbija da ćuti. Ona dobro zna kako krivično pravo treba da izgleda i jasno vidi šta se dešava kada se ono pretvori u sredstvo odmazde nad onima koji misle drugačije.

Broj studenata koje zastupa stalno raste i, mada je mislila da ih ima oko 30, kolega joj je ukazao da je taj broj duplo veći.

"A stvarno su ta deca divna. Ja sad ne mogu da kažem da su to sve krivični predmeti, tu ima dosta prekršaja, tu ima dosta njih koji su oštećeni, koji su targetirani od strane režimskih medija, devojčica čije su slike izlazile u medijima. I ja kad one dođu, ja ne mogu da ih odbijem. Znate kako mi bude, bude mi jako žao kad mi one pokažu i ja vidim da je neki Branko Babić, da je neki Informer objavljivao njihove slike i to iz perioda kad su bile maloletne. Gde vidim kakvi su grozni komentari ispod. Gde vidim da su podelili njihove telefone. One su recimo aktivne u protestima, ali u njima nema trunke agresije, to su sve nežne, lepe i dobre devojke. Davali su njihove brojeve telefona u oglasima da nude razne usluge, pa na njihov broj telefona da se prodaju traktori, reaktori, pa to njima zvoni i bude im maltretiranje. I jedno dno dna mi je bilo kad sam saznala da je njihov broj telefona podeljen po svim Vajber grupama SNS-a u Srbiji i da je faktički to otvorena sezona lova. Tako je taj... mislim ja mogu da kažem pošto sam podnela i krivičnu prijavu protiv njega, njegovo ime i prezime, da je taj gospodin ili manji gospodin, pošto se prema damama gospoda tako ne ponašaju, napisao da je počelo jedno otkrivanje ko su admini medija fakulteta, pa - vidite kako izgledaju. Pa onda ja vidim sliku koja nema veze sa tom devojkom, ona kaže da je na njoj mala 16 godina. I izgleda kao devojka od 16 godina, buntovna, s crvenom kosom, ali dalje lepa i dalje ta mladost, ta energija. I onda ja ne mogu da kažem - ne mogu", navela je.

Ona trenutno zastupa 60 mladih ljudi, ali kaže da volela da neko vodi evidenciju koliko je njih u proteklih godinu dana priveden i po kojoj osnovi.

"Ja stvarno u ovim protestima pomažem studentima na onom polju gde ja umem da pomognem i gde mogu, ali ne možemo svi stići sve. Ja sam u svakom trenutku i svakom novinaru rekla koliko imam oštećenih i koliko imam okrivljenih u postupcima."

Borović Marjanović sa ljubavlju kaže da im je nekad drugarica, a nekad kao mama, ali da ume i da ih izgrdi.

"Jednoj devojci sam rekla - molim te, sad ćeš da napustiš prostoriju. Ali ja sam morala da reagujem u sudnici, jer ja sam naučena da sprečim štetu. A posle - šta bude, ako te kazni sudija - kazni, skupićemo 20.000, 50.000. I ja sam tad morala da reagujem jer sam ostala na klizavom terenu. I najlepši kompliment sam od nje i dobila kad mi je rekla - Vi, Ljiljo, znate da postavite granice i imate tu čvrstoću, a imate i toplinu kad treba. Ja stvarno mislim da je život Srbije takav kakav jeste zato što niko nije postavljao granice, pa čak ni mi. To su granice tolerancije, granice strpljenja, trpljenja, ni novinari, ni advokati, ni sudije, ni tužioci. I svi smo podjednako krivi."

Na pitanje zašto je odabrala krivično pravo, kaže da bi joj, kada bi rekla šta stvarno misli, kolege zamerile.

"I sad ne znam da li da budem politički korektna ili iskrena. Ali krivica je nešto što mene nosi, što mi daje adrenalin... Ja sam oduvek želela da budem advokat. Nikad nisam želela da budem ništa drugo, sem advokata. Ja sam gledala te američke filmove i to mi je tako bilo lepo. Ja ne volim ljude od funkcija. Ti možeš biti dobar tužilac, dobar advokat, dobar sudija, ali pritom ti moraš zapamtiti ko si ti. Nije to tvoje ogledalo. A vrlo se često kaže, i to sam čula nebrojeno puta u tužilaštvu i od sudija - kad vi budete na mom mestu. A ja njihovo mesto nikad nisam želela, ni po čemu. Ja sam zadovoljna sa svojom profesijom, sa svojom životom, sa svojom porodicom. Ja se nikada ne bih menjala. Ja nikada ne bih radila u višem tužilaštvu da imam nekog šefa koji mi se ne dopada kako razmišlja, a moram da postupim po nekom nalogu."

Kaže da je rođena u Crnoj Gori, da su svi njeni poreklom iz Pljevalja i da se uglavnom bave pravosuđem.

"Ja sam imala šest meseci kad smo mi došli u Srbiju... U Crnoj Gori mi smo svi podeljeni, tamo smo svi u pravosuđu. Dešavalo mi se da dođem u zatvor u posetu i samo čujem - seko, seko. A tamo su svi bliski rod, pa neki i 10 koleno te zove seko. Ima nas sa svake strane."


Ceo razgovor Rade Đurić sa advokaticom Ljiljanom Borović Marjanović pogledajte u videu iznad u tekstu.