Bojan Pajtić u "Da sam ja neko" o krivotvoriteljima naše prošlosti i kolektivnom otporu

U septembru je policija na poziv rektora ušla u novosadski Rektorat. Prvi put u istoriji, kako s ponosom izgovara vlast kada želi da se pohvali. Ovo je, međutim, bilo i mesto nikada jače policijske brutalnosti nad studentima i građanima Novog Sada. Tako nije bilo ni pre trideset godina, kada je Bojan Pajtić bio asistent i učesnik studentske pobune protiv krađe izbora u vreme Slobodana Miloševića.

Zbog studentskih protesta 2016. godine dao je ostavku na mesto poslanika u Narodnoj skupštini. U poslednjih dvadeset pet godina Bojan Pajtić bio je neko - i u politici i u državi - ali je pre svega i zauvek ostao profesor. Nije ćutao ni „svojima“, a pogotovo ne onima koji ruše sve što je zakon i poštenje, i to na rate. Prvo su u naše ime ratovali, a poslednjih godina svete se i našoj deci.

Sa Bojanom Pajtićem, na univerzitetskoj klupi dok pored nas prolazi još jedna mladost u borbi za svoju budućnost, razgovarali smo o usponima i padovima, zabludama i uverenjima, dostojanstvu i razočaranjima i o nepresušnoj veri u to bolje koje mora doći.

O ljudima bez znanja i morala, o krivotvoriteljima naše prošlosti i lopovima njihove budućnosti. O sopstvenim greškama i kolektivnom otporu. I o Novom Sadu, gradu koji ne bi menjao ni za šta na svetu.