Branko Kisić, šef kuhinje restorana Klub književnika, izbačen je iz ekipe emisije "MasterChef" koja se emituje na TV Prva pošto je kuvao za studente na Autokomandi. Nije odustao, nastavio je da prati studente na svim protestima i zajedno sa svojim kolegama priprema hranu za njih.

Navodi i da je ogromna uključenost i drugih kolega, koji nisu toliko prepoznatiljivi, ali podjednako učestvuju u kuvanju za studente.

"Ja sam samo jedan mali deo toga i, pumpajte", kaže.

Kada je počeo da se bavi kulinarstvom, kaže da je razmišljao o istim stvarima kao i sada. Nikad nije zamišljao da ode iz Srbije za stalno. Voli Beograd.

"I dalje mislim da je Srbija ima puno toga što može da ponudi, ali nekako sve improvizujemo i da postoji jedan prostor gde neko može da istupi i napravi određene promene", ističe.

Fali, kako kaže, jedan poligon da bi nam bilo dobro.

Govoreći o studentima, kaže da je sa mladima svaki dan i da sa njima dosta radi.

"Volim da gledam, u kontekstu profesije kojom se bavim, kako napreduju ili ne napreduju. Zavisi, ima ih jednih i drugih. I uopšte nisam znao da ima toliko mladih koji su ovoliko dosledni. Gledam stvari kroz prizmu kuvanja, kroz prizmu ugostiteljstva i često se to završava tako što neko dođe zaljubljen sa pričom kako mnogo voli kuvanje, ali na kraju dana dođe do onog dela da smo dobri onoliko koliko smo dobri kada nam se ništa ne radi - tad se meri koliko smo dobri u nečemu, a ne kada smo sa leptirićima u stomaku. Nekako većina njih odleprša i nema ih, predaju se", navodi.

Studentski protesti koji traju mesecima, u tom smislu, kaže da su impresivni.

Najvažnije naučiti kako se ljušti luk

Ističe da nije odmah zavoleo kuvanje. Prvo mu se, kaže, sviđalo, pa mu se i nije baš dopadalo.

"Uvek je bilo kao da mi treba neki spoljni nadražaj, neki kao novi posao, a onda sam shvatio da je sve to isto i da je matrica ista, samo je pitanje koliko sam ja sposoban da prihvatim i zavolim sve te stvari koje mi čine život teškim u kuhinji. Kad sam bio kuvar, pošto ima gomilu monotonih i suvoparnih stvari i da ću biti sposoban da razumem da mi zapravo nema napretka dok ne pređem taj stepenik ili dva", navodi.

Smatra da je za početak najvažnije naučiti kako se ljušti luk.

"Pita se ne pravi od loših sastojaka", kaže i dodaje da je prvu ozbiljnu pitu napravio u Klubu književnika. Bila je to gibanica.

Da sve bude kao malo uređeno domaćinstvo

U kuhinji ne bi trebalo da ima improvizacije, hijerahija je strogo uspostavljena i zna se ko je šef.

To je, kaže, poput dobro uređenog domaćinstva. Kako u domaćinstvu tako i u društvu.

"Jedan mali stan gde žive neki ljudi. Teže je živeti u malom nego u velikom stanu gde treba funkcionisati i gde svako treba da zadovolji svoje potrebe vodeći računa da ne naruši potrebe ostalih stanara, ukućana, članova porodice. Zaista verujem da, da li je firma ili domaćinstvo, ili sad možda banalizujem, ili država treba da funkcioniše kao domaćinstvo. Koliko je to uopšte moguće u današnje vreme, ja ne znam, možda je potpuno utopijski. Domaćinstvo je kompleksnije od kuhinje, domaćinstvo je i spavanje, i pranje veša, i održavanje higijene tog stana...", objašnjava.

Da je on neko, kaže: "Svi smo mi neko, a da sam ja neko sve bih isto ovako kao i do sada."