Gordana mi je prišla na snimanju epizode o jordanskom slikaru u školi "Veljko Ramadanović". Nije trebalo više od pet minuta da zaboravim da je slepa. Njen glas, vedrina, ali pre svega stav koga osetite još od prvog stiska ruke, odmah vas nateraju da se prisetite kako bi trebalo da smo svi jednaki, ali i da uvek postoje neki jednakiji od drugih. I po pravilu baš oni najglasnije govore, prave zakone i odlučuju o tuđoj ravnopravnosti.