Jovanu smo upoznali čitajući njene objave na Fejsbuku. Njen sin Andreja je dete sa autizmom, odnedavno i sa epilepsijom. Posle prvog napada bukvalno mu je spasila život tako što je na pola puta do Novog Sada, jer je hitna pomoć Novog Kneževca procenila da to nije slučaj za njih, utrčala u temerinsku ambulantu. Prepisana mu je terapija koje u Srbiji nema. Andrija nije jedini, kao ni lek oko kog se roditelji otimaju ili kupuju na crno. I tada, ali i mnogo puta do sada, Jovana više ne oseća ni strah, ni tugu, samo nemoć. Odavno je odlučila da ne ćuti. Piše, žali se, tuži. Sama i izopštena.