Nebojša je i danas na pola puta između Kragujevca i Trstenika. Rekao bi čovek, nije ni čudo što je onda svoj kratki radni vek proveo što u Zastavi, što u Prvoj petoletki.

Bez njega ne bi postojali ni fića, ni jugo 45 ili 55, ni florida. Uštedeo je Zastavi milijarde dinara, a zbog unapređenja motora tenka, kojim se i danas ponosimo, veruje, proglašen je tehnološkim viškom. Od 1993. pa sve do 2013, proveo je na birou, bez radne i zdravstvene knjižice.

Ovaj šumadijski genije, čiji je koeficijent inteligencije 203, živi sa manje od 25.000 dinara svoje i oko 18.000 Mirine penzije, i zna da ništa ni danas ne bi mogao drugačije.