"Žao mi je svih ljudi, a onda i moje mučene generacije koja, od rođenja pa do sad, nije dobila prostor da normalno diše, da stane, da razmisli, da mirno i s osmehom pomisli na sutra, da se ne oseća ucenjeno, da stalno iznova ne očekuje nekakvu kaznu, da se ne oseća krivo, da se ne oseća posramljeno i traži samo mali predah, bez osuda, bez repova prošlosti, bez mišljenja, bez naučenih parola, kako bi konačno isplakali sve to čime smo od rođenja dojeni i možda, nekako, pronašali mali prostor gde može da se odmori i seti da život nije ono što su nas lagali: jer mi smo sistem i moramo da ga osmislimo iz početka". Dan kao nacrtan, a on lep kao slika. I Ljubica koja nadgleda. Kod njega je uvek sve široko, i zagrljaj i osmeh i duša. Sa Slavenom Došlom simbolično baš na Terazijama o meri po kojoj živi njegova generacija.