Prošlo je deset godina od izlaska bestselera “Najnormalniji čovek na svetu”, a nedavno se na policama knijžara pojavilo i jubilarno reizdanje. Pisac Ivan Tokin izjavio je u emisiji “Da sam ja neko” da misli da ništa ne može da bude normalno dok ima ljudi na ovoj planeti, ali da ne smatra da je ono “nenormalno” loše, jer - tako je, kako je.
Tokin je rekao da nikada nije pomišljao na popularnost, ali je uvek verovao da će roman „Najnormalniji čovek na svetu“ uspeti.
“Ja sam bio ubeđen da će da uspe, na pola sam sigurno već mislio “koliko je dobro”. Ali nijednom mi nije palo na pamet “ e kad uspe, šta ćemo onda?””, kaže on.
Glavni junak ga je inspirisao da uči.
“Meni se taj čovek baš dopao, od početka do kraja, kako se nosi sa životom. Njega sam tamo stvorio i od njega sam posle učio – hteo sam da budem takav. Nisam uspeo, ali sam mnogo bolji nego što sam bio”, primetio je on.
Za nastavak romana kaže da je moguće jedino pod sledećim uslovima – da dobije vikendicu na moru i da neko drugi bude glavni lik.
Na pitanje od koga je najviše naučio, odgovara “od svakoga po malo”.
“Ja mnogo volim da učim i od svakoga otimam nešto, šta god da ima da mi da. Nekad uzmem nešto i što taj neko ne zna. Od psa sam mnogo naučio”, dodaje. Imao je, kaže, jednog psa sa kojim je živeo 16,5 godina.
PROČITAJTE JOŠ
Nikada ne nalazi prave reči dok govori, već uvek kada piše.
“Pravih se reči uvek kasno setim, to je priča mog života, i zato je dobro pisanje za takve ljude – da mogu da ispravim”, rekao je.
U tome mu je pomoglo trenutno zaduženje – predaje prozu u Majskoj školi pisanja, zajedno sa Zvonkom Karanovićem, koji predaje poeziju i Slavoljubom Stankovićem, koji predaje reklamu.
Želja da piše je oduvek postojala, ali se dugo krila u magli.
“Prvo sam išao na prijemni na FDU, pa me nisu primili, posle srednje sam išao u vojsku, a pre toga pokušao da upišem molekularnu biologiju. Na kraju sam upisao fizičku hemiju. Kad sam se vratio u vojsku, shvatio sam da to neću. Pa sam studirao i etnologiju i antropologiju, tamo sam upisao treću godinu, i ekonomiju sam posle studirao – ali ništa nisam završio od toga”, kaže on.
Tokin misli da ništa ne može da bude normalno dok ima ljudi na ovoj planeti, ali da ne smatra da je ono “nenormalno” loše – tako je, kako je.
“Čitaš knjigu na primer od pre 100 godina, konkretno mislim na “Veština biti čovek” – on je zgranut koliko je sve brzo i koliko ni na šta ne liči taj život, i kako čovek mora da se sklanja odatle. Pre 100 godina, isto je mislio što i mi sad, i tako će da misli neko za 100 godina i tako će da misle neki za 200 godina. I to je uvek ta jedna ista priča”, smatra on.
Shvatio je, kako kaže, da sve više voli ljude, ali i sve manje želi da provodi vreme sa njima.
Kaže i da su ga pisanje i porodica zaokružili.
Trenutno piše roman o ženi koja je plaćeni ubica, zove se „Nije lako ubiti čoveka“, a glavni lik se zove Lela – i to je sve što će otkriti.
Da je on neko…
Ukinuo bi internet, kako kaže, da se snađemo bez toga.
Pričao je o tome kako je radio kao konobar i šanker, ali i kako sada mora da se odrekne mesa i pređe na vegetarijansku kuhinju.
Ceo intervju pogledajte u videu na početku teksta.
#related-news_0
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare