Policajka Katarina Petrović opisala kako se osećala u pritvoru

Podsećamo šta je policajka Katarina Petrović govorila u junu u emisiji "Da sam ja neko".

Tom prilikom istakla je da je "još major".

"To je nešto što sam ja stekla godinama, to sam ja svojim radom i svojim zalaganjem zaslužila, to je ono što mi je pripalo vremenom provedenim u službi, obrazovanjem koje je išlo karijerno, to je nešto što mi ne mogu oduzeti", rekla je ona.

Prema njenim rečima, "sve je upravo onako kako je trebalo da bude".

Prisetila se i kako je došla do policije.

"Nisam imala nikad predrasude, nisam imala susrete sa policijom ni u jednom momentu svog života, negde sam tu policiju doživljavala sa strahopoštovanjem, ovo je mala sredina gde kad vidite policajce imali ste neki osećaj bezbednosti, da su to ljudi koji su tu sa nekim ciljem, plemenitim, nisam se plašila, nisam imala predrasude, ali sam se sasvim slučajno našla tu među njima", priča ona.

Bilo je, kaže, i razočarenja.

"Kad uđete mladi u kolektiv, mislite da je kao u nekom filmu, seriji, shvatite vrlo brzo da to nije baš tako. Ali opet, mnogo pojedinaca, mnogo ljudi koji su prošli kroz moj život u toj službi, sjajnih, poštenih, vrednih, svrsishodnih. To nije bio moj prvi izbor, ali bih se sada vratila ponovo tu, uprkos svemu", kaže ona.

Suspendovana je već godinu dana, ali kaže - ništa ne traje večno.
"Sve će da prođe, sve prolazi, ja živim danas i živim za neku budućnost, ali koliko je do mene. Nemam problem da se sutra vratim, da to sve radim onako kako sam radila, možda ću malo promisliti prilikom nekih poteza, ali se ne kajem zbog poteza koje sam napravila", kaže ona.

Kako kaže, kada se sve desilo, "pukao je taj balon".

"Shvatila sam da nisam sama, da se ništa strašno nije dogodilo, neke stvari jesu strašne, ali možda su meni lično bile najmanje strašne. Ljudi pored mene su propatili, roditelji, koji su očekivali svašta od nas, ali nisu očekivali da im jedna od ćerki bude uhapšena, ali nije život stao", kaže ona.

Ističe i da "nije samo sreća da tebi bude dobro, ako nije dobro ljudima oko tebe".

"Meni ne može, nije to više ni samo materijalno, to je nezadovoljstvo stanjem u društvu, količinom nasilja... Čitav život se borim protiv nasilja bilo koje vrste, stajem na stranu zakona i pravde koja je negde propisana. Mislim da se to gajilo, ako jednom pustite nekoga zato što je neko ili nečiji, pa onda opet, onda to pređe u običajno pravo, da ti neki koji imaju negde nekog, da budu zaštićeni", smatra ona.

Naglašava da je "ponosna na svoje roditelje".

Prisetila se i kako joj je bilo u pritvoru.

"Pomešana osećanja, pomešane emocije, šta me je snašlo, ja ne pripadam ovde, ali neko iz sistema je rekao da ja treba da budem tu. Prva dva dana sam bila u policijskoj stanici na Novom Beogradu, to mi je bilo normalno, to je nekad bio moj posao, da zadržavam te prestupnike, ali ja sam uglavnom ove što su zaista kršili zakon. Nekako sam tu, nije mi bilo svejedno, znam da nisam mogla da jedem. Čekala sam da prođu ta dva dana, da nešto prođe, jer sam znala da će proći, mislila sam da će tužilaštvo i sud reći da nema razloga. Kada je sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu doneo rešenje da mi određuje pritvor, to je bio šok. Tu sam bila u momentima bespomoćna, ali bilo je tu si gde si, nema nazad, ali znaš da nisi sam. Nije bilo lako, ali sam rekla da ću ostati koliko treba kad mi je starija sestra bila u poseti i rekla da su napolju svi dobro", kaže ona.

Istakla je da ne beži ni od čega, ali da "svi kao društvo bežimo od istine".

Da je ona neko...

"To je najteže pitanje. Da sam neko, dala bih možda svoj doprinos da nam bude bolje društvo, ne sama, jer mi kao pojedinci ne možemo mnogo, ali ako se udruži više nas koji imaju taj isti osećaj, iste potrebe da živimo u uređenom sistemu, jednom društvu gde će nam biti važno kako se ko oseća, gde će nam biti važni ljudi, jer bez ljudi nema ni društva, ja bih, da sam neko, dala svoj maksimum da nam svima bude bolje, a da opet živimo u nekom poretku i da poštujemo pravila, iako mi se stavlja na teret da sam neko ko ne poštuje pravila, ja sam uvek za to. Za pravila, za lepše i uređenije društvo, mislim da bi nam svima bilo bolje", kaže Katarina Petrović.