Prezenterka TV N1 Maja Žeželj kaže da je prestala da broji koliko puta je preživela, a da je ona neko ko bi najviše voleo "da se napravi neko tolerantnije, srećnije društvo gde će svako naći svoje mesto".
Kako kaže, sada ima tri psa i pet mačaka, misli da ume diplomata, ali da se njena porodica možda ne bi složila sa tim.
Na početku karijere je čitala sportske vesti.
„Počela sam na Trećem kanalu, tada sam se vratila iz Londona, kraj osamdesetih. U srednju školu sam išla sa Igorom Mikljom, on je bio na Trećem kanalu i rekao ‘hajde, ako hoćeš’. Na kraju se ispostavlja da je sa Trećeg kanala ogroman broj nastavio, evo ih danas u medijima, što ispred kamere, što iza kamere. Ja sam htela te vesti da radim, urednik mi je rekao ne može vesti, nama treba za sport. Onda sam tu naučila, Boban Šarenac me je učio da montiram, tad je bio isto u toj sportskoj redakciji. Zanimao me je sport, meni je tata difovac, odrasla sam uz to da se gleda tenis, košarka, fudbal…“, kaže ona.
Seća se da je, kad je počinjala, bilo pravilo – ako hoćeš da radiš na televiziji, prvo moraš da odjavljuješ program.
„To je bio prvi korak, onda ide dalje. Rekla sam da neću nikad najavljivati i odjavljivati program, i kada su rekli da je to jedini način da se uđe, rekla sam ok, onda to neću nikad raditi. Bili su na televiziji ljudi kojima nije tu mesto. Dušanka Kalanja je za mene vrh, meni je ona bila ok, Ljube Tadića glas sam ja kao klinka od 7,8 godina slušala, za dete je to dosadno, ali je to meni bilo ok. To je meni bio reper, sad se pojavi neko ko je potpuno drugačiji od tih ljudi, i onda mene teraju da najavljujem program, rekla sam da neću i nikad nisam. Drugim putem sam otišla i uspela sam da nađem neki svoj put“, kaže ona.
Ljuta je, kaže, „na prošlost, na sadašnjost“.
„Samo se nadam da neću da budem ljuta i u budućnosti. Išli smo na Island na par dana, poražena sam tim Islandom, jedna zemlja koja je zemlja lave, ti kad se voziš tuda, to je stvarno samo lava, koja je crna, nova, i koja ima sivkasto zelenkasti prekrivač, to je mahovina kojoj treba 100 godina da se formira, ne smeš da je pipneš prstom jer se vrlo brzo uništi. Oni gaje tu mahovinu i bore se za nju, poboli su kočiće i kanapčiće da mi turisti ne prelazimo tamo. Oni od prirode uzimaju zemlju, koriste prirodne resurse koje imaju, ali njih ima vrlo malo, u tim geotermalnim izvorima i nema više. Mi smo besni, nismo svesni da treba da se okrenemo ka opštem dobru, a ne da svako drma za sebe, ti ljudi žive okrenuti ka opštem dobru, jer znaju da tu treba zajednički da izvuku nešto najbolje za svoj zajednički život“, smatra ona.
Pročitajte još
Na pitanje da li je kada čita vesti „nemi posmatrač“, kaže da „izborom tih mesta, kuća gde radi, nije nemi posmatrač“.
„Jer da sam nemi posmatrač išla bih za novcem, a bilo je više godina da nisam radila ništa u vezi sa televizijom, nego sa prevodima, držala vežbe… Četiri godine nisam bila ispred kamere, bolelo me. Ima definicija da je vest ono što remeti stvarnost, nažalost, mi smo došli u tu situaciju da našu stvarnost remeti samo ono što je loše“, kaže ona.
Nije joj jasno, dodaje, „kako mi svi zajedno, ako nam je loše, nemamo problem“.
„Ja ne mogu iz moje pozicije, ja sam se negde namestila, tu je Ivan, tu je porodica, imam svoj posao koji je takav kakav je, koji je ok plaćen, kako ljudi koji to nemaju… Sad gledam sa poljoprivrednicima, oni su se prošle godine dogovorili sa prethodnim ministrom i sa Vladom, i sad danas puj pike to ne važi, od tih ljudi mi živimo, ti ljudi treba da žive od svog posla, a onda i nas da nahrane, kako sad to ne važi. Promeni se ministar i kaže šta, šta se promenilo u poslednja četiri meseca pa to sada ne važi“, pita ona.
Na pitanje koliko je puta preživela, odgovara da je „brojala do prošlog januara, a onda joj je došlo do glave“.
„Bio je kamion, posle kamiona je bila sepsa pa korona, pa u koroni gangrena slepog crveva što smo izvadili, pa sam pila aspirine, krenulo unutrašnje krvarenje, onda su mi se prošlog januara okrenula creva, pa su to bili bolovi, pa hajde Urgentni, pa opet seckanje, pa se ustanovilo da imam hematom, pa opet da seckamo… Tada mi je bilo do glave, a dva porođaja i ne računaš. Rekla sam tad – jel možete meni rajsferšlus tu da stavite, pa otvarajte i zatvarajte“, priča ona.
Da je ona neko…
Imala bi, kaže, više životinja i afričkog žakoa papagaja.
„Volela bih, pre svega da moja porodica, deca, nađu dobar i pravi put i da budu srećni u životu, od svakog srećnog pojedinca i srećne porodice izlazi srećno društvo. Da se napravi to neko tolerantnije, srećnije društvo gde će svako naći svoje mesto… Da sam ja neko, dosta od mene“, kaže ona.
Pročitajte i
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare