"Srbija bi bila slobodna, sa čvrstim i pravednim temeljem": Studenti aktivisti iz Pazara o tome kako bi želeli da izgleda naša zemlja

Sara ima 23 godine i na petoj je godini medicine u Beogradu. Iza sebe ima tri naučnoistraživačka rada, đak je generacije i u osnovnoj i u srednjoj školi. Bila je urednica školskih časopisa, bori se protiv trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja svake vrste. Dobitnica je i nagrade za najperspektivnijeg mladog pisca.

Selma studira arhitekturu na državnom univerzitetu u Novom Pazaru. Za nju je arhitektura spoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Tako vidi i svoj grad i svoju državu, u kojoj želi da ostane. Od malih nogu bavi se humanitarnim radom i aktivizmom svake vrste. U studentskom buntu je od početka, učestvuje i kreira akcije i veruje da može i bolje, a ne samo gore, i da je borba proces koji traje.

Davuda već znate. Ono što ne znate jeste da je još kao učenik Srednje medicinske škole bio svestan lošeg društvenog, socijalnog i političkog stanja i u gradu i u državi u kojoj živi. Radoznao i slobodoljubiv, nema šta nije radio i nema gde se nije našao u borbi za pravdu i jednakost.

Njih troje se bore za opstanak DUNP-a mnogo pre nego što su, zajedno sa svojim kolegama, blokirali univerzitet kao poslednji vid borbe za očuvanje rada institucija i poštovanje zakona koji važe za sve podjednako.

Sreli smo se simbolično u Klubu heroja. Bio je to naš drugi susret. Videli smo se u Mrčajevcima, polovinom februara, kada su se, zajedno sa svojim kolegama iz Kraljeva, peške uputili ka Kragujevcu. Evo nas opet, skoro devet meseci kasnije, u gradu u kome su odrasli i državi u kojoj žele da ostanu.

Sara kaže da su osećali teret i pritisak, jer su ljudi počeli da se pitaju šta studenti kažu, misle... Selma kaže da su sami sebi pružili priliku da se čuju i da govore, i da je to dovelo do veće odgovornosti, jer su postali pokretači i sve oči su postale uprte u studente. "Pritisak i dalje postoji, jer bilo koja naredna promena da se desi koja je uzrokovana našim pokretom, bila ona dobra ili loša - mi smo ti koji su nešto probudili, nešto pokrenuli. Koliko god je to izvanredno i dobro - opet to nosi jednu dozu odgovornosti, s kojom se, mislim, dobro nosimo", navela je Selma.

Davud, govoreći o aktivizmu pojedinaca - pre svega onih koji su i u prethodnim godinama osvestili da u ovom društvu postoje brojni problemi kojima se mora suštinski baviti, navodi da za to nisu osećali podršku čak ni svoje generacije, a tek ne zajednice ili političkih struktura. "Tako da u kontekstu proširivanja te ideje, buđenja mladih ljudi a samim tim i buđenja starijih - dalo nam je nekako snagu da i posle ovog, kako god se završilo, da ćemo imati više hrabrosti i volje, baš zato što imamo podršku i ostatka društva da se bavimo gorućim pitanjima, a ta se pitanja tiču svih nas", rekao je.

Selma kaže da svoj aktivizam ne doživljava kao herojstvo, već kao nešto prirodno i kao moralnu obavezu svih ljudi jedne zajednice.

Da su neko, Sara kaže da bi Srbija bila slobodna, Selma - da bi Srbija bila postojana i da bi imala čvrst i pravedan temelj. "Ne samo Srbija već i svet, ne dešava se nepravda samo kod nas... Možda je kliše, ali mi svi težimo tome", dodaje. Davud kaže - da je neko, bio bi glas potlačenih i obespravljenih, bio bi glas razuma, dijaloga, solidarnosti... "Bio bih glas svega onog što smo već uradili za ovih godinu dana, samo da sam ja neko to bi bile vrednosti koje bi se propagirale s vrha, i koje bi na brži i lakši način postale vrednosti šire zajednice", naveo je.