"Svi napadi i pretnje još jedan pokazatelj da radimo baš ono što treba": Novinarke KRIK u "Da sam ja neko"

I dok na hodniku pričamo šta su sve prošle u poslednjih nekoliko godina i kako ih komšiluk čuva i pazi, konstatujem da nije još sve izgubljeno, i da ako borbe za pravdu još ima, ona je sigurno u pravim rukama.

A ako simbolika još postoji, onda nema ni boljeg trenutka, a ni boljeg društva za podsećanje na prvi moderni Sretenjski ustav, u čijem je članu 80 pisalo "Sudija ne zavisi u izricanju svoje presude ni od koga u Serbiji, do od Zakonika srpskog, nikakva ni veća, ni manja vlast u Serbiji nema prava odvratiti ga od toga ili zapovedati mu da drugačije sudi nego što mu zakoni prepisuju, tomu treba da se zakune pri naimenovanju".

I, eto nas, skoro 190 godina kasnije u epizodi "Prosudi ko sudi", sa Milicom i Bojanom, autorkama istoimenog istraživanja.

Bojana Jovanović kaže da je oduvek znala da će biti novinarka, ali nije znala da će biti istraživačka novinarka.

"Od kad sam bila mala bio mi je to san, nekako sam od najmanjih nogu znala da je to to", kaže Jovanović.

Otkriva i da je mislila da će situacija u društvu da se promeni.

"Nekako sam znala, jer mi je pisanje uvek bilo super, nisam sebe zamišljala kao televizijsku novinarku, isključivo pisanje, jer sam mnogo čitala i valjda mi je to povezano bilo jedno s drugim. Kada sam upisala fakultet, znala sam da je loša situacija u medijima. Situacija u medijima je katastrofalna već duži niz godina, ali sam verovala da će da se menja, mislila sam da će situacija u zemlji da se promeni", kaže ona.

Milica Vojinović kratko dodaje da je njena priča "praktično identična".

"Nisam imala tu nesreću da devedesete okusim kao Bojana, onda nisam ni imala taj momenat osećaja velike promene. Ja sam odrastala kad su promene počele da se dešavaju, ali sam uhvatila ovaj drugi deo, ovo vraćanje unazad. Stalno se priča o nekom razočaranju, mislim da tu dosta ima inata nekog. Meni se čini da što je gore, onda je još veća potreba da ne bude gore, da bude bolje. Jednostavno je kad sve ide glatko, to je možda malo i mazohistički, ali kod nas i kod ljudi koji se bave sličnim poslom mora da postoji crta inata i pogoršanje i te stvari bude neku veću motivaciju", kaže Vojinović.

Jovanović objašnjava odakle ideja za istraživanje "Prosudi ko sudi".

"Naš urednik je smislio da pokažemo ljudima, građanima, ko su sudije, ko su ljudi koji donose važne odluke u zemlji, oni se kriju, ne znamo imena jer su kolege prestale da objavljuju imena, kriju se iza institucija. Mislim da nije bilo drugačije ranije, mislim da je situacija sa zaštitom sudija i skrivanjem iz komunističkog doba, kada se odlučivalo u ime države, više nego u ime naroda. Ostali su leženi na tim svojim pozicijama", kaže.

Dodaje da je ideja da približe ljudima "ko donosi odluke".
"Koliko su bliski građanima, da li žive u nekom svom paralelnom svetu, koji nema dodira sa realnošću. Krenuli smo od toga da pokušamo da dođemo do tih informacija i da građanima pokažemo ko su ti ljudi", kaže Jovanović.

Vojinović kaže da joj je prvo suđenje koje je pratila bilo Darku Šariću.

"Koje se mi već šalimo ovde da se nasleđuje iz generacije u generaciju", kaže.

"Zanimljivo, prošle godine je počeo još jedan postupak protiv Šarića, deluje da ću celu karijeru da izveštavam o slučajevima protiv Darka Šarića. Možda da je ona devojčica znala da će ceo svoj radni vek da prati jedan slučaj, možda bi dobro razmislila da li da se bavi novinarstvom. Šalu na stranu, to pokazuje da stvari, ne da se nisu popravile, nego da su sve gore u smislu efikasnosti. Slučaj Šarić je paradigma celog pravosudnog sistema, mi danas otkrivamo da tu postoji korupcija, da postoji različiti uticaj na sudije, da se pokušava da se izdejstvuje ili preko mita ili na druge načine da se smanji kazna, postoje definitivno tu neki ljudi iz vlasti su povezani sa organizovanim kriminalom i zbog toga sve to toliko dugo traje", kaže ona.

Vojinović kaže da smo, ako se poredimo sa nešto uređenijim zemljama, "mnogo ispod i mnogo kaskamo".

"A ima nažaost zemalja u kojima su sistemi korupcije vrlo slični. One kojima treba da stremimo, od njih smo dosta drugačiji", kaže ona.

Jovanović je sigurna da "ima savesti".

"Jedino što nažalost pristaju da u ovakvom sistemu budu deo ovakvog sistema i da ne urade ništa, ne iskorače, ne opravdaju neku odluku, ne urade ništa što bi objektivno mogli. Ne bi bio smak sveta, videli smo da su tužiteljke izlazile u javnost, mislim da je to zaista važno. Imamo nekoliko sudija u celoj zemlji koji nešto javno goovre o problemima u pravosuđu, nažalost, i dalje je taj broj mali. Kada bi se odvažile sudije da govore o tome, mislim da bi situaicja u pravosuđu bila mnogo bolja. Mislim da se ljudi plaše, da su zastrašeni, da su zbog toga povučeni i ćute", kaže ona.

Vojinović kaže da se ne bore u fer situaiciji.

"U kojoj ljudi čuju za KRIK i onda odluče da li im se to dopada ili ne. Imamo još jednu veliku silu, mehanizam prorežimskih medija, celokupne vlasti, svih ljudi koji su nebrojeno puta dosad nas optužilvali za najgore stvari, što lično, što preko medija. Ima ljudi koji će prosto, samo gledajući to, poverovati u to", kaže ona.

Jovanović dodaje da se "stvara neprijateljska atmosfera prema njima".

Na pitanje da li su više besne i ljute ili uplašene, Vojinović odgovara "verovatno ovo prvo".

"Kad ne bude bilo toga, kad bude bio samo nekakav strah bez ikakve motivacije da se sa svim tim borimo, mislim da nema više energije, moramo crpeti energiju odnekud, ne samo iz straha, iako bi bilo suludo reći da ne postoji nikakav strah. Nismo i dalje srećom neka Rusija ili Turska, zemlje u kojima novinare hapse na ulicama", kaže ona.

Jovanović dodaje da je važno da strah ne pređe u paranoju.
"Mislim da sve to što nam se dešava, svi ti napadi, pretnje, pošto dolazi od sistema, da je još jedan pokazatelj da radimo super posao, radimo baš ono što treba da radimo", kaže Jovanović.

Trenutno imaju 13 postupaka, a jedan slučaj imaju rešen u poslednjih nekoliko godina.

"Od najezde tih tužbi, od 2021. godine. Imali smo tužbe i pre toga, ali su tada bile izuzetak, a sada su postale pravilo", kaže Jovanović.

Tuže ih, dodaje Vojinović, uglavnom moćni ljudi, "deo vlasti ili bliski vlasti".

Jovanović nabraja - Bratislav Gašić, Predrag Koluvija, Dijana Hrkalović, Nikola Petrović...

"Imamo sve dokaze, proveravamo sve činjenice pre objavljivanja, čisti smo, u pravosuđu koje nije korumpirano, mi ne bismo uopšte morali da se bojimo šta će da se desi na kraju. Mi izveštavamo o našim suđenjima, javnost je najjača zaštita", kaže Jovanović.

Vojinović smatra da će se promena vlasti desiti kad tad, ali da će teža biti promena sistema.

"Mislim da će to u stvari prekretnica biti", ističe.

Da su one neko...

"Ne znam odakle bih počela... Otvorila bih arhivu DB, BIA, jer mislim da tu ima dosta repova koje ne vidimo, a vučemo ih i dan danas", kaže Vojinović.

"Ja bih olakšala posao istraživačkim novinarima ovde. To bi izgledalo tako, ja kad sretnem neke kolege iz nekih uređenijih, sređenijih zemalja, oni kažu, mi smo analizirali saobraćajne kamere, gde se dešavaju udesi, bave se mrestom riba... A mi se ovde bavimo vezama organizovanog kriminala i ljudi iz države, ljudi na važnim pozicijama, korupcijom, živimo, trpimo velike pritiske. Barem bih te pritiske smanjila. Posao sam po sebi je zanimljiviji od mrešćenja riba, ali barem taj pritisak bih smanjila, pa bih pustila više novinare da čačkaju slobodnije", kaže Jovanović.