N1 reporteri na novoj migrantskoj ruti – od Drača, preko Kosova do Raške i dalje

N1 reporteri 27. okt 202121:341 komentar
Izvor: N1

Saznanja o migrantskoj ruti koja ide preko Kosova i Metohije u centralnu Srbiju postoje već neko vreme. Do skoro je bila minimalna, jer se primarno prelazilo preko Severne Makedonije u Srbiju. Sada je to drastično intenzivnije i znatan broj migranata koristi ovu rutu.

„Reč je o jednom od pet krakova koji iz Turske idu prema Grčkoj. Četiri kopnena i jedan pomorski put koji završava u Draču. Odatle preko Albanije prelaze na teritoriju Kosova. U Prištini dobijaju od policije dnevne vize za kretanje i boravak. To se dešavalo i prošle godine u vreme policijskog časa. Konstantno se dešava da se male organizovane grupe u kojima je 10 do 15 ljudi ubacuju i prelaze”, kaže Veroljub Petronić iz NVO “Humani centar Mitrovica”.

U tim grupama migranata su uglavnom mladići starosti između 20 i 25 godina koji dolaze iz Sirije, Avganistana, Pakistana, Alžira, Maroka… Kreću se u grupama koje imaju svoje vođe. I to rade vrlo oprezno, zaobilazeći vojsku ili policiju ukoliko ih primete. Najčešće putuju u jutarnjim ili večernjim satima.

„Mi smo iz Sirije. Krenuli smo u Holandiju. Ne znam u kojoj ćemo zemlji završiti. Nadam se u Zapadnoj Evropi“, kaže jedan mladi Sirijac.

Može se nagađati zašto je ova ruta intenzivirana, a ono što se može uzeti kao potencijalni uzrok jesu žičana ograda koju Srbija gradi prema Severnoj Makedoniji ili manja kontrola preko administrativnih prelaza u odnosu na granični pojas sa Makedonijom.

Balkanska ruta preko Kosova, migrantima ranije bila primamljiva. U poslednje vreme sve su češće grupe koje prolaze prugom od Kosovske Mitrovice ka Raški. Odatle organizovano putuju na sever zemlje gde čekaju svoju šansu da uđu u neku od zemlja EU.

Dragan Kivčević živi u kući na železničkoj stanici Rudnica, na par kilometara od prelaza Jarinje, poslednjoj za vozove koji dolaze iz Kraljeva. Kako je ispričao za N1, poslednjih meseci je viđao grupe od po nekoliko stotina migranata.

Iz MUP Srbije nisu hteli da odgovore na zahtev koji smo im uputili. A tražili smo informacije koje policija ima o migrantima koji preko Kosova ulaze u Srbiju, odnosno šta se sa njima dalje dešava na putovanju i da li ih policija evidentira.

Veroljub Petronić kaže za N1 da je više puta pokušavao od kosovske policije dobije odgovore. Ali da ih nije bilo. Kaže da zbog toga što se migranti noću kreću magistralnim putevima mogu postati i žrtve bahatih i pijanih vozača.

“Postoji prećutan dogovor između policija Kosova i Srbije da ih ne zaustavljaju i ne zadržavaju kako bi što pre napustili teritoriju. Mi na Kosovu nemamo nijednu humanitarnu organizaciju koja se bavi prihvatom, pomoći ili deljenjem hrane i lekova migrantima. Kada bi postojao neki prihvatni centar onda bi smo znali približan broj koliko ih prolazi. S obzirom da je pandemija korona virusa, mi nemamo ni podatak da li je neko od migranata oboleo ili preminuo od Kovida”, priča Petronić.

Grupa migranta koju smo sreli ne želi da o svom putovanju govori pred kamerama. Ali ispričali su nam da su putovanje započeli iz Turske. Kako su nam rekli, postoje i organizovani prevozi od Albanije do Kosova, a takva tura košta 150 do 200 evra po osobi. Pojedini migranti su nam ispričali da putuju i dva meseca do Srbije.

“Ova ruta nije nepoznata, ali nije iskorišćavanja u većoj meri u prethodnom periodu. Inače su migranti konstantno tuda prolazili. Čak su organizovane i grupe krijumčara Srba i Albanaca koji su migrante vozili iz Prištine i Mitrovice do administrativnog prelaza. Voze ih nekoliko sati u krug da bi im na kraju rekli da su stigli u Suboticu. I tek tada bi oni shvatili da su prevareni”, rekao je Veroljub Petronić.

Da li će se na administrativnoj liniji između Srbije i Kosova postaviti rampa za migrante zavisi od procene Srbije u trenutku kad izbeglice ne budu mogle da nastave ka EU. Ali, u ovom trenutku niko ne očekuje da se zatvore prelazi za migrante.

“Ne znam kakav sam utisak stekao. Znam da ih taksisti dovoze do tunela. Odatle idu dalje. U njemu su ložili i pragove sa pruge. Dešavalo se i da uđu u bašte i oberu voće i povrće. Jednom komšiji su ušli u šupu. Pekli su meso u njoj. Našli smo I sekiru iza vrata. Retko šta pričamo kada prođu. Uglavnom pitaju gde je Beograd. Ja im pokažem rukom i kažem samo pravo”, priča Dragan Kivčević.

Na ruti preko Albanije i Kosova nema migrantskih kampova, pa tako nema ni humanitarnih organizacija koje bi im pomogle. Uzdaju se isključivo u svoju sposobnost da pređu zacrtani put. Jedno „putovanje“ migranta do željenog cilja u EU može da potraje mesecima, pa i godinama.

Komentari

Vaš komentar