Od treninga za zdravlje do svetske medalje: Veliki uspesi Stefana Dimitrijevića nakon diska i sa kuglom

Dimitrijević je osvojio bronzanu medalju u bacanju kugle u kategoriji F12, potvrdivši svoje mesto među najboljima u ovoj disciplini. Njegov pogodak od 14,23 metra doneo mu je treće mesto.

Dimitrijević ističe da mu je ovo prva svetska medalja, ali da nije prva velika. Ranije se bavio i bacanjem diska gde je zabeželio uspehe, a sada se bavi samo bacanjem kugle.

"Meni jeste prva svetska medalja, ali nije prva velika. Imam dve evropske medalje. Tokom 2018. na Evropskom prvenstvu u Berlinu sam u bacanju diska osvojio bronzu, a 2021. sam prešao samo na bacanje kulge i tada sam u Bidgošču osvojio bronzu", priča za portal N1.

Kako kaže, kotiranje na rang listi ne zavisi samo od njega, nego i od drugih takmičara i da se to i pokazalo na prethodnim takmičenjima na kojima je učestvovao.

"U Bidgošću sam sa manjim rezultatom uzeo bronzu, imao sam dosta sreće, ali nisam bio previše zadovoljan u pogledu rezultata koji sam ostvorio. Prošle godine u Parizu sam bacio dosta dalje nego sada, ali sam bio šesti", objašnjava on.

Dimitrijević o izazovima u paraatletici

Takmičenje na Svetskom prvenstvu u paraatletici doživljava kao - "još jedan dan na poslu".

"To je bio sam jedan malo emotivniji dan na poslu. Priprema je išla po uobičajenoj proceduri, ali mi je smetalo to što je vlaga bila ogromna. Ona može da oteža dosta stvari u ovom sportu jer se kugla baca sa vrata i samim tim je dosta magnezijuma korišćeno za poboljšanje trenja i kontrole. Ali, na kraju sam se snašao. Bio sam na takmičenju u Dohi pre deset godina, pa sam znao šta me čeka. Ali, opet, svako novo takmičenje je novo iskustvo", objašnjava sportista.

Dimitrijević objašnjava da su treninzi izuzetno zahtevni - trenira se šest puta nedeljno. Ipak ističe da mu, s godinama, sve ovo teže pada.

"Treniram veći deo sezone, to je šest treninga nedeljno - od ponedeljka do subote. Ali, ja sada imam 36 godina, pa je moje telo i mojoj sistem treniranja došao u fazu da sve to mora da se pojednostavi. Imam tri treninga bacanja i tri treninga teretane. Kad sam bio mlađi, to je bilo drugačije, više se radilo, ali sada se sve svelo na rad na sitnim detaljima i pokretima kako bi se postigla optimalna forma", objašnjava naš sagovornik.

"Život mi je otišao u totalno drugom smeru"

Paraatletikom je krenuo da se bavi zbog fizičke aktivnosti i zdravlja i, kako kaže, nije ni mogao da pretpostavi da će mu to biti zanimanje.

"Paraatletikom se bavim od 2013. i prvo sam počeo sa bacanjem diska, a onda sam 2018. prešao na bacanje kugle. Počeo sam da se bavim uz brata koji je bio u paraatletici već nekoliko godina. Ja sam završavao fakultet, a onda sam odlučio da krenem čisto zbog treninga, sebe i zdravlja. Onda je život otišao u totalno drugom smeru", navodi on.

Počeci mu, ističe, nisu preterano teško pali jer je fizički aktivan celog života, a i imao je brata, paraatletičara, koji mu je bio podrška. Najveći izazov mu je vežbanje tehnike, jer je potrebno da se "sve sklopi kako bi rezultat bio ostvaren".

"Ceo život treniram i bavim se sportom. Fizički sam dosta aktivan. Imao sam i podršku brata, pa mi je bilo lakše. Učenje same tehnike je trajalo, a traje i danas. Uvek ima grešaka i nešto što treba da se ispravi. Kugla je sama po sebi teška - 7 kg i 260 g. Zato mora čovek da bude brz i jak. Sve je to izazovno, da se sve to sklopi u jednom trenutku. Da odabereš pravi trenutak da baciš kuglu, a mene taj osećaj i drži u sportu, nezamenljiv je", objašnjava Dimitrijević.

Aktivnosti i takmičenja, dodaje, finansira Ministarstvo sporta, a koliki će budžet biti opredeljen zavisi od rezultata koji paraatletičari ostvare. Ističe da uvek može bolje, ali da je sada zadovoljan što će barem ostvariti pravo na nacionalnu penziju.

Poručuje da je najveći izazov "borba sa samim sobom" i da ne ide sve kako se zamisli, ali da je moguće uspeti ako si dovoljno uporan.