U svetu ulažu milijarde: Kada će u Srbiji eSport postati zanimanje?

Prilog pripremila polaznica N1 Letnje radionice Vanja Šerić.

Puna hala, bljesak reflektora, vatreni navijači i još hiljade njih koji gledaju prenos na malim ekranima. Ali ne igra se fudbal ili košarka, već igrica.

Esport, ili takmičarsko igranje video igara, jedna je od trenutno najbrže rastućih industrija u svetu. A u Srbiji? Za sada - samo rezerva na klupi.

“Esport je, rekao bih, još uvek u svojim počecima u Srbiji, a i u regionu. U svetu je to naravno, na mnogo višem i većem nivou. Kod nas je ostalo to negde, ajde da kažemo, na amaterskom ka poluprofesionalnom nivou”, kaže za N1 Mihajlo Jovanović-Džaril, osnivač kompanije Fortuna Esports.

I dok kod nas tek polako staje na noge, njegova vrednost u svetu se meri milionima gledalaca i milijardama dolara uloženih u ovu industriju. Međutim, trenutno je u fazi "mirovanja".

“Trenutno je u svetu nešto što se naziva esport zima, tj. nakon nekog velikog i eksplozivnog rasta koji se pogotovo video tokom kovida, sada je da kažemo neko zatišje, tako da se i u svetu i kod nas smanjio broj investicija. Smanjio se nekako taj hajp koji je nosio celu industriju”, navodi Mihajlo Jovanović-Džaril.

Ali, ne može se reći da je nestao. Iako je često predrasuda da je igranje igrica jednostavan posao - u stvarnosti, iza svakog uspeha stoje sati treninga, timski rad i pritisci koje proživljavaju i ostali sportisti.

“Može biti korisno jer utiče na razvoj strategije, razmišljanja, timske igre, komunikacije i tako dalje. Čak i ako ne vidite monetarnu vrednost u esportu, mislim da je vredno iskustvo za imati”, objašnjava Mihajlo Jovanović-Džaril.

Za manje od deset sezona postojanja, Esport klub Crvene zvezde osvojio je više od deset trofeja na domaćim i međunarodnim takmičenjima. A ipak, esportisti se neće naći na naslovnim stranama ni kada budu šampioni Evrope - što su u nekim kategorijama već bili.

“Partizan i Zvezda predvode celu priču i svakako su posebno bitni zato što doprinose toj popularizaciji esporta širim masama. Izlazimo izvan tog uskog okvira gejminga i već se malo prelivamo i u mejnstrim”, kaže Jovanović-Džaril.

Pitanje više nije da li će, nego kada esport postati prava profesija u Srbiji.

“Ne verujem da će to biti baš za pet godina, ali kako gledamo na jedan vrlo, vrlo dugoročni nivo, definitivno da hoće”, ocenjuje Jovanović-Džaril.

Srpski esportisti su do sada zaradili više od četiri miliona dolara na međunarodnim turnirima, a neki od njih su zaigrali za najveće timove sveta. Ipak, slava izostaje. Šira javnost ne zna njihova imena, ali su ih protivnici dobro zapamtili.