Nebriga o duševnom zdravlju, savet kad potražiti pomoć

Zdravlje 29. jan 201711:06 > 11:06
Izvor: N1

Pomoćnica direktora Klinike za psihijatrijske bolesti ''Dr Laza Lazarević'' Gorica Đokić kaže da smo mi narod koji ne ide često kod lekara ni kad nas boli telo, a da još manje brinemo o duševnom zdravlju.

Više od 400 miliona ljudi širom sveta boluje od neke mentalne bolesti, a daleko veći broj stanovnika ima neki oblik mentalnih poteškoća.

Poteškoće sa mentalnim zdravljem javljaju se kod više od 25 odsto ljudi tokom nekog perioda njihovog života i one pogađaju osobe svih starosnih doba i svih staleža.

„Mi smo narod koji ne ide često kod lekara ni kad ga boli telo. Mislimo da sve možemo da rešimo sami. Kakva nam je briga o telesnom zdravlju, još gora je o duševnom“, kaže doktorka Đokić.

Stigmatizacija

Dodaje da su osobe koje imaju neku od psihijatrijskih bolesti uglavnom u strahu i izložene čak i osudi, iz neznanja, zajednice u kojoj živi.

„Veoma često tri do četiri osobe u okruženju onoga ko boluje su podložne stigmatizaciji te osobe. To je velika razlika između telesnih i duševnih bolesti i shodno tome opšti stav društva je da se više vodi računa o telesnim bolestima“, objašnjava ona.

Kad potražiti pomoć

Na pitanje koji je najbolji trenutak da se potraži stručna pomoć, Đokić navodi da to zavisi od vrste bolesti.

„Ali čim imate osećaj da vam nije dobro sa sobom samim, da se nešto dešava s vašim okruženjem ili da vam činjenice iz okruženja izgledaju drugačije, a to traje jedno vreme, to je definitivno znak da treba da popričate s nekim o tome“, objašnjava ona.

Đokić kaže da ljudi sve češće sami dolaze odnosno da je sve manje situacija kad je potrebna intervencija državnih oragana, npoput MUP-a ili Hitne pomoći, da neko dođe na lečenje.

„Klinika ima Dan otvorenih vrata, to je četvrtak. Poslednjih meseci više od 10 ljudi dođe svake nedelje da se informiše. Može svako da dođe, bez uputa“, kaže Đokić.

Najveća predrasuda

Prema njenim rečima, najveća predrasuda je da je svaka osoba sa psihijtarijskom bolesšću agresivna i da je dominacija agresije u driuštvu posledica toga.

Đokić navodi da je cilj Klinike da se što manje ljudi hospitalno leči da se reši, a ako mora da se leči na taj način da to bude kratkotrajno.

Kaže i da lekovi mogu da budu efikasni, ali je preduslov da se „napravi terapijski tim koji će se dogovoriti o terpaiji“.