Specijalna bolnica za lečenje steriliteta i vantelesnu oplodnju u Leskovcu otvorena je 2008. godine. Ideja o otvaranju ovakve specijalne bolnice potekla je od profesora dr Miodraga Stojkovića, koji je zajedno sa suprugom, koja je takođe naučni radnik, i kolegom dr Nebojšom Markovićem istrajao u svim naporima da bolnica počne da radi i već 11 godina beleži izvanredne rezultate.
Za vreme rada ove bolnice, rođeno je preko 800 dece. O najvećih uspesima bolnice, lečenju steriliteta i zadržavanju mladih stručnjaka u zemlji, za Dan uživo govorio je Nebojša Marković.
Pročitajte još:
Nedavno je Srbiju napustio genetičar Miodrag Stojković, vi ste zajedno sa njim otvorili bolnicu za vantelesnu oplodnju u Leskovcu. Kako na vaš rad utiče odlazak Stojkovića?
„Gospodin Stojković nije napustio ni Srbiju, ni Leskovac. Stigla je ponuda sa Harvarda i pozvan je da vodi jedan velikinaučni projekat i odazvao se, kao što bi i svako drugi. Mi se čujemo svakodnevno i razgovaramo o svakom paru koji treba da prođe proceduru vantelesne oplodnje. A u januaru mesecu je on već u našoj bolnici radeći kao i do sada što je radio. Do sada se taj njegov trenutni boravak u Americi nije odrazio na rad bolnice.
Da li je teško naći kadar za rad u bolnici? Kako vi zadržavate stručne ljude?
„Mi smo u stalnoj edukaciji mlađih kadrova da se ne bi pojavio vakum. Na cilj je bio da od početka edukujemo mlade ljude, iako neki odlaze mi imamo i dalje dovoljan broj vosokostručnih ljudi. Ne možete vi preko noći da stvorite iskusnog biologa, ginekologa ili embriologa, to morate godinama da stvarate, a i da im ponudite odgovarajuće uslove“.
Kakvi su rezultati postižu u oblasti vantelesne oplodnje u Srbiji?
„U uspešnim bolnicama vi imate broj rođene dece i do 40 odsto i po uspešnosti ne zaostajemo u odnosu na svet. Smatra se da oko 15 odsto parova u reproduktivnom periodu ne mogu da imaju dete prirodnim putem i to u Srbiji iznosi oko 200, 300 hiljada ljudi. Ne možemo uvek izneti podatak koliko je žena zatrudnelo i neke trudnće se i, nažalost, prekinu. U mojoj bolnici Spebo medik to se kreće, u zavisnosti od starostii pacijentkinje, od 25 do 55 odsto“.
Po čemu se klinika Spebo razlikuje od drugih?
„Ideja da se u Leskovcu otvori sama je po sebi novitet, jer je većina bolnica bila u Beogradu. Dve stvari smo stavili u prvi plan – stručnost i odnos prema pacijentima. Sama procedura vanteesne oplodnje je teška, što fizički tako i psihički, emotivno…Bilo bi dobro da svaka klinika ima pomoć psihologa koji bi se samo time bavio, ali mi, nažalost, nemamo uslove i nemamo veliki broj ljudi koji se time bave…
Kažete da je za veću uspešnost u ovoj oblasti potrebna dosledna primena Zakona o vantelesnoj oplodnji? Na šta konkretno mislite, šta su najveći problemi?
„U ovoj situaciji, sada država plaća tri pokušaja vantelesne oplodnje i dva pokušaja sa zamrznutim embrionima. S obzirom na to da se do skoro nije ništa plaćano, to je dobro, ali mislim da može i bolje… Ja se zalažem za to da svaki pacijent dođe sa knjižicom i da ima pravo na to… Mi sada imamo još jedan problem, a to je donacija polnih ćelija. Zakon imamo, ali potrebno je da on zaživi. Mi svakodnevno imamo na stotine parova koji odlaze u inostranstvo da bi uradili vantelesnu oplodnju sa doniranim materijalom. To ne smemo da dozvolimo jer smo stručno i tehnički edukovani, a sve te pare koje odlaze u inostranstvo trebalo bi da ostanu ovde“.
