Dobro je da je Srbija počela da proizvodi hlorokin, ali ne treba da polažemo prevelike nade u njega, jer on nije lek za novi koronavirus, niti će pomoći da se obuzda trenutna epidemija, kaže direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova "Inovia" Bojan Trkulja. Dodaje da lek ili vakcina mogu da se očekuju u sledećoj godini, ali da to ne znači da će početi i njihova široka primena, jer mora proći vreme dok se ne utvrdi njihova bezbednost.
Farmaceutska kompanija „Galenika“ proizvela je lek hlorokin koji se koristi u lečenju novog koronavirusa i od utorka će biti u upotrebi.
„Kada vas neko napadne na ulici, a vi nemate pri ruci vatreno oružje, branite se onim šta imate, kamenom ili granom. U ovom slučaju moramo da budemo jasni i da kažemo da lek samo za koronu u ovom momentu ne postoji, već se medicina okreće ka onim lekovima koji bi mogli da budu efikasni u lečenju ili u ublažavanju simptoma koronavirusa. Jedan od tih lekova je hlorokin, koji se u nekim od tih slučajeva pokazao da može da smanji efekte inflamacije“, kazao je Trkulja u Novom danu.
POVEZANE VESTI
Dodaje da se u in vitro ispitivanjima pokazalo da hlorikon može da blokira ulazak virusa u ćeliju.
„Međutim, neki prvi rezultati koji su izašli u studijama na jednom manjem broju pacijenata, u studijama u Francuskoj, Brazilu, Kini, nisu pokazali da se upotrebom ovog leka značajno smanjuje smrtnost ili dolazak pacijenata na intenzivnu negu. Tako da u ovom momentu možemo da pričamo da je to jedno veliko možda. Svakako je dobro da ga imamo kao opciju i verovatno će nekim pacijentima pomoći, ali se mora voditi računa i o nivou neželjenih efekata, s obzirom da je u pitanju lek koji može da daje neke neželjene efekte, pogotovo kada je u pitanju srce“, upozorio je Trkulja.
Zato ga, savetuju stručnjaci, ne treba koristiti na svoju ruku ni preventivno.
„Svaki lek je opasan ako se uzima na svoju ruku…Ovde pričamo o leku koji je odavno na tržistu, koji se koristi u lečenju malarije, ali i nekih autoimunih bolesti i nije čudotvoran. O njemu se dosta zna i ti neželjeni efekti vezani za srce, nisu iznenađenje“, kaže sagovornik N1.
Ponavlja da to nije specifičan lek za koronu, ali je moguće da će određenim pacijentima, uz kontolu lekara, pomoći.
„U Kini se pokazalo da su se neki pacijenti subjektivno bolje osećali“, dodao je Trkulja.
Podsetio je na izjavu direktorke RFZO da hlorokina ima dovoljno na tržištu.
„Mislim da smo imali prilike da čujemo izjavu direktorke RFZO koja je rekla da je i pre proizvodnje u Galenici, Srbija imala dovoljno tog leka i nema razloga da joj ne verujemo. Dobro je da imamo proizvodnju ovde, ali ne bi trebalo da prevelike nade polažemo u taj lek. U ovom momentu je u toku nekoliko stotina studija širom sveta sa različitim lekovima, odnosno vakcinama, koje mogu da daju nadu da će izrasti u pravi lek koji će biti korišćen baš za lečenje COVID-19“, kazao je Trkulja.
Na pitanja kada možemo taj lek, odnosno vakcinu, da očekujemo, sagovornik N1 kaže:
„Prvo, moramo da razdvojimo dve stvari – možda ćemo u ovoj ili početkom sledeće godine dobiti neke dobre rezultate kliničkih istraživanja, ali to i dalje ne znači da će lek ili vakcina biti dostupni na tržištu. Radi se o velikom broju istraživanja, koje se rade kako bi se što pre pronašao lek, ali da se u isto vreme ne ugrozi ono što je ključno za svaki lek osim njegove efikasnosti, a to je – bezbednost“.
Sve informacije o koronavirusu možete pročitati u Blogu uživo i na stranici Koronavirus.
