Naučnica iz Modene: Masovno testiranje ključno, lažne vesti velika opasnost

Zdravlje 21. apr 202020:10 > 20:10
Izvor: N1

Jedan negativan test na koronavirus može biti rizičan kriterijum za otpuštanje pacijenata iz bolnice, jer to može biti i lažno negativan rezultat, rekla je Jovana Milić, koja je na doktorskim studijama medicine u Modeni na severu Italije, i koja je članica infektološkog istraživačkog tima Univerzitetske bolnice u tom gradu. Milić dodaje da su u Italiji iz bolnica puštani i pacijenti sa pozitivnim rezultatima, da bi se napravila mesta u bolnicama za teže pacijente, ali da su oni bili strogo praćeni i u kućnoj izolaciji.

Kao kriterijum kineske studije su koristile dva negativna testa pre otpuštanja pacijenata, ali u situaciji pandemije taj kriterijum je jako teško zadržati, rekla je ona.

Milić kaže da je u Italiji masovno testiranje bilo ključno, a i dalje je, da se dobije slika o epidemiji.

Postoji mogućnost lažno negativnih rezultata i testiranje nazofaringealnim brisom nije najsavršenija metoda koja postoji, kaže ona.

„Postoji čak i kada je dobro uzet bris mogućnost lažno negativnih rezultata, ali to je rizik koji prihvata ceo svet koji koristi te testove, ali pravilnim uzimanjem se smanjuje mogućnost lažno negativnih rezultata, a ako je rezultat pozitivan svedena je mogućnost na minimum da je lažno pozitivan“, objasnila je.

Ona je potvrdila da je tačno da 15 odsto briseva mogu biti sa lažnim negativnim rezultatima – čak i više, a to zavisi, kako kaže, od toga u kojim uslovima se uzimaju, ko su ljudi koji ih uzimaju, i od mnogih drugih faktora.
„15 odsto je u idealnim okolnostima lažna negativnost“, pojasnila je.

Prema njenim rečima, vrlo je moguće da kad je razvijena upala pluća i da bris bude negativan, čak i ako je dobro uzet jer se virus spusti na pluća. Tu postoje druge dijagnostičke procedure, na primer serološki testovi, koji ipak nisu naročito pouzdani i trenutno se razvijaju“, precizirala je naučnica.

Po prvim rezultatima – krvna plazma nema efekta u lečenju

Govoreći o leku hlorokin, ona je navela da je taj lek od samog početka epidemije u Evropi iskočio kao terapijska opcija, ali je dodala da i dalje ne postoji terapija za kovid 19 koja je pokazana u studijama kao efikasna. 

U Italiji se taj lek primenjuje, kako je rekla, ali terapijski efekat kod razvijene upale pluća je mali. „On može da bude efikasan u početku dok se ne razvije upala pluća“.

Upitana o terapiji ozoniranjem, Milić je rekla da se u Italiji to ne radi.

„Moguće dejstvo ozona je objavljeno samo u jednom časopisu koji nije indeksiran u bazama naučnih časopisa koji se koriste, i to apsolutno nije nesto što je odobreno u Italiji i što treba koristiti u lečenju ove bolesti“, istakla je.

Dodala je da postoje lekovi za ebolu koji se koriste, ali da oni nisu lako dostupni, kao i da postoje dva leka za HIV koji su se koristili u terapiji za kovid 19, ali studije ne pokazuju neko dejstvo tih lekova.

Govoreći o doniranju plazme u svrhu lečenja drugih obolelih, Milić je rekla da se u Modeni to nije primenjivalo, kao i da bi plazma imala efekta, bitno je da su antitela zaštitna.

„Prva skustva govore da antitela koja bi trebalo da budu zaštitna najverovatnije to nisu. Put lečenja krvnom plazmom, po onome što vidimo sad, ne daje rezultate, ne možemo da tvrdimo sa sigurnošću, ali po preliminarnim rezultatima – krvna plazma nema efekta u lečenju (kovida 19)“, dodala je.

Ona je istakla i da kod pandemije koronavirusa postoji velika opasnost od infodemije i lažnih vesti.

„Jako je teško napraviti selekciju informacija, i to je problem jer ljudi ne razumeju i kako se brzo menjaju informacije pa nešto što je bilo tačno posle nekog vremena više nije tačno… ljudima to stvara veliku konfuziju“, zaključila je.

Sve informacije o koronavirusu možete pročitati u Blogu uživo i na stranici Koronavirus.