Gosti N1: Narušeno mentalno zdravlje građana, ugroženi da se jave stručnjacima

Zdravlje 19. jun 202009:33 > 09:48
Izvor: N1

Psihoterapeut Radmila Vulić Bojović i volonter Centra Srce Aleksandar Plavšić istakli su u Novom danu da je mentalno zdravlje građana Srbije ugroženo zbog vanrednog stanja usled epidemije koronavirusa, a da je broj onih kojima je pomoć potrebna povećan nakon vraćanja u "normalno stanje". Oni su pozvali sve koji imaju probleme sa mentalnim zdravljem da se obrate stručnjacima, i da nikako ne ćute o tome. Istakli su da je rešenje za sve one koje imaju probleme da "počnu da pričaju o njima" i da "otvaraju teme koje ih muče".

POVEZANE VESTI

„Za nama su stroge mere i stezanja, a onda prilično neobičnog, naglog i čudnog popuštanja. Situacija u vezi sa koronom ima efekat nekog uveličavajućeg stakla, ono što je bilo dobro, biće još bolje, a ono što nije bilo dobro, biće verovatno još gore. U smislu mentalnog zdravlja, ovo je ozbiljan test, ozbiljna proba, u nekom trenutku pomislila sam da je u pitanju neki eksperiment kako ćemo iz ovoga izaći i ko će ovo prevazići“, rekla je Bojović.

Dodaje da je trenutna situacija veliki izazov za mentalno zdravlje, kao i da se o tome nedovoljno pričalo. Napominje da je na početku krize bilo reči o stanju mentalnog zdravlja nacije, da se sredinom krize „izazivalo“ (sms porukom Kovid centra), da bi na samom kraju, a naročito nakon popuštanja mera priča o mentalnom zdravlju bila potpuno marginalizovana.

„Malo je ta korona kod nas bila kao na prekidaču, ‘on’ i ‘off’. Ljudi su različito prolazili kroz sve to i u zavisnosti od ličnih karakteristika oni su izlazili na kraj sa ovom krizom i dalje izlaze na kraj, jer trenutno imate jako zbunjujuće stanje. Dobijate stalno informacije da ima sve više zaraženih ljudi, a realnost oko vas deluje kao da se ništa ne dešava. To je izuzetno zbunjujuće, pogotovo za ranjive grupe i one koji imaju probleme sa mentalnim zdravljem. Bojim se da će efekti toga tek pokazati „, ocenjuje Bojović.

Ugroženim osobama podrška potrebna non stop

Plavšić kaže da je tokom vanrednog stanja „Centar Srce“ bio onemogućen da pruža podršku putem telefona, pa se zbog toga broj mejlova i „četova“ znatno uvećao.

„Oni ljudi kojima najviše odgovara da nas pozovu i da nam kažu šta ih muči, imali su poteškoća. Osetili smo veliko povećanje broja javljanja nakon kraja vanrednog stanja. Podrška kao da je u nekom momentu nestala. Svi kao da su prestali da pričaju, svi su se pravili da je sada sve ‘ok’ i da se ništa nije desilo. A osobama treba konstantna podrška, posebno onima koji su u akutnoj krizi“, naveo je on.

Oboje su se složili da „nikada nije dovoljno priče o mentalnom zdravlju“, kao i da je ugroženim osobama, „podrška potrebna non stop“.

Bojović ocenjuje da smo kao nacija „poprilično emocionalno nepismeni i dosta zapušteni po tom pitanju“.

„Naša deca se vaspitavaju u smislu nekih pravila, ali se nedovoljno obraća pažnja na emocionalni aspekt odrastanja. Nemaju reči, ne znaju kako da opišu ono što osećaju, niti imaju dozvolu da to opišu. Dečaci se vaspitavaju na način da je opisivati svoja osećanja maltene sramotna stvar. Postoji i problem mentaliteta. Ljudi ovde vode ‘tuđa posla’. Više gledaju šta se dešava u tuđim kućama nego u svojim“, ističe ona.

Dodaje da je rešenje za sve one koje imaju probleme, da počnu da pričaju o problemima, i da otvaraju teme koje ih muče.

Plavšić: Osobi koja ima problem treba priči i biti zainteresovan za problem, ne treba bežati od njega

„Jako je teško biti čovek u današnje vreme. Ne samo zbog korone, već generalno, zbog raznih stvari“, naglašava Bojović.

Govoreći o samoubistvima, Plavšić je naveo da se mnogi mediji ne pridržavaju etičkih kodeksa.

„U našem društvu dominira senzacionalističko izveštavanje i onda to može da ima mnoge loše efekte. Najpoznatiji je „Verterov efekat“, to je knjiga u kojoj kada glavni lik izgubi život usled suicida, nastao je trend da se muškarci ubijaju na isti način, i primećeno je da je ljudima dat model. To je dosta loše, jer kad mediji objave oproštajno pismo oni prikazuju tačno način kojim suicidnim osobama damo model koji radi da izvrše suicid“, upozorio je Plavšić.

„Osoba koja razmišlja o suicidu i koja pročita tako nešto u medijima o uspešnom samoubistvu, to može na nju dosta negativno da deluje“, podvukao je on.

„Dok ne porazgovaramo sa takvim osobama, ne znamo šta ih muči. Svaka osoba je posebna i svaka reaguje drugačije na određene stvari, tu nema pravila. Bitno je te znake pročitati i znati prići. Prići i biti zainteresovan. Ne treba bežati od problema. Ne bi trebalo davati neki konkretan savet, ali ćemo možda ohrabriti tu osobu da ode i da potraži stručnu pomoć. Važno je i da zna da ima nekog iza sebe ko će da ga podrži, pa čak i da ode sa njim na to lečenje ili kod psihoterapeuta“, objašnjava Plavšić.