Prema nedavnom britanskom istraživanju koje je obuhvatilo 2.200 pacijenata sa teškim kovidom-19, istraživači su identifiikovali neke zajedničke varijante gena koje se mogu povezati sa najtežim slučajevima ove bolesti.
To bi moglo da pomognu u prepoznavanju rizičnih pojedinaca na vreme, ali i da usmeri lekare na postojeće lekove koji pomažu u lečenju bolesti.
POVEZANE VESTI
Rezultati nove studije, koja još nema recenziju, potvrdili su učestvovanje regije hromosoma 3 u oboljevanju od kovida-19 i navode da „jedna kopija varijante povezane s bolešću više nego udvostručuje šanse za zaraženu osobu da razvije ozbiljan oblik kovida-19“.
Studija je takođe otkrila da je varijanta gena IFNAR2 povezana sa 30 odsto povećanim rizikom od ozbiljnog kovida-19. Isto tako, varijante gena OAS-a koje kodiraju proteine koji aktiviraju enzim koji razgrađuje virusni RNK, a koji opet narušava njihovu tipičnu funkciju mogu da omoguće da virus „procveta“ u vašem telu.
„Svaka od njih predstavlja potencijalnu metu za lečenje“, rekla je za časopis „Science“ Prija Dugal genetski epidemiolog sa Univerziteta Džons Hopkins.
Iako su potrebna dodatna istraživanja, istraživači su takođe otkrili da dva gena, DPP9 i TKY2, povezana sa upalnim odgovorima, mogu da imaju određenu ulogu u ozbiljnom riziku od kovida-19.
To znači da bi postojeći lekovi za lečenje dijabetesa i artritisa mogli da budu delotvorni u ublažavanju simptoma kovida-19.
Ostali faktori
Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), gojaznost je takođe važan faktor rizika za teški oblik kovids-19, a osobe koje se smatraju gojaznim, što znači da imaju indeks telesne mase ili BMI od 30 ili više, imaju čak tri puta veću verovatnoću da budu hospitalizovani zbog koronavirusa od onih koji nisu gojazni.
Osobe sa dijabetesom tipa 2 smatraju se među najvećim rizikom za teške slučajeve bolesti. Nedavno francusko istraživanje pokazalo je da je oko 10 odsto pacijenata sa dijabetesom koji su hospitalizovani zbog teškog oblika kovida-19 umrlo u roku od nedelju dana od prijema u bolnicu.
Povećani rizik povezan je i sa bilo kojom vrstom bolesti srca, koronarnih arterija, kardiomiopatije i plućne hipertenzije.
Na to utiču i godine starosti, iako nisu samo osobe starije od 65 godina podložne oboljevanju od težeg oblika bolesti, prenosi Best Life.
