Opstruktivna apneja za vreme spavanja (OSA) povezan je sa većim rizikom od hipertenzije, srčanog udara, moždanog udara, dijabetesa i mnogih drugih hroničnih stanja. Ali sada su istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Misuriju otkrili da netretirana OSA takođe ubrzava proces biološkog starenja i da odgovarajući tretman može to da uspori.
Testiranje ubrzanog starenja uključuje test krvi koji analizira DNK i koristi algoritam za merenje biološke starosti osobe. Fenomen da biološka starost osobe prevazilazi hronološko doba naziva se „epigenetsko ubrzanje starosti“ i povezana je sa ukupnom smrtnošću i hroničnim bolestima, piše Science Daily.
Povezane vesti
„Ubrzano starenja nije jedinstveno samo za OSA, ono može da bude prouzrokovano raznim faktorima okoline kao što su pušenje, loša ishrana ili zagađenje“, rekao je dr Rene Korteze, docent na odeljenju za zdravlje dece i odeljenju za akušerstvo.
On je dodao da „u zapadnoj kulturi nije neuobičajeno da ljudi dožive epigenetsko ubrzanje starosti, ali želeli smo da znamo kako OSA utiče na sistemsko ubrzanje starenja u poređenju sa onima koji ne pate od ovog stanja.
Kortezeov tim je proučavao 16 odraslih nepušača kojima je dijagnostikovana OSA i uporedio ih sa osam kontrolnih subjekata da bi ocenio uticaj OSA na epigenetsko ubrzanje starosti tokom jednogodišnjeg perioda.
Nakon osnovnog testa krvi, OSA grupa je primala kontinuirani tretman pozitivnog pritiska u disajnim putevima (CPAP) godinu dana pre nego što je ponovo testirana.
„Naši rezultati su otkrili da poremećaji sna izazvani OSA i niži nivoi kiseonika tokom spavanja podstiču brže biološko starenje u poređenju sa kontrolnom grupom“, rekao je dr Korteze.
Doktor je takođe rekao da su pacijenti sa OSA koji su se pridržavali CPAP-a pokazali usporavanje epigenetskog starenja, dok se trend ubrzanja starenja nije promenio za kontrolnu grupu.
„Naši rezultati ukazuju na to da je biološko ubrzanje starosti barem delimično reverzibilno kada se primeni efikasan tretman OSA“.
Dr Korteze je istakao da je ključ uspeha CPAP-a, kada je u pitanju usporavanje ubrzanja starenja, zapravo u upotrebi uređaja najmanje četiri sata tokom noći. Nije jasno kako će ubrzanje starosti uticati na kliničke ishode i kako se to odnosi na druge rizične grupe ili decu sa OSA.
„Kako se deca sa OSA tretiraju drugačije od odraslih, ovo istraživanje postavlja mnoga pitanja“, rekao je dr Korteze i dodao da bi bilo potrebno naučiti više o mehanizmima delovanja i biologiji iz ovih nalaza.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare