Poslednji januarski dan svake godine posvećen je borbi protiv pušenja i zaštiti od štetnih efekata duvanskih proizvoda. Ove godine se obeležava mnogobrojnim manifestacijama pod sloganom "Svaka cigareta smeta"
Dan bez duvana ima za cilj da ukaže na činjenicu da svaka cigareta, bila ona klasična ili elektronska, može da smeta, kako pušačima tako i osobama u okruženju, bez obzira na uzrast i pol.
Povezane vesti
„Pušenje spada u bolesti zavisnosti, ali za razliku od ostalih bolesti zavisnosti, na primer alkoholizma ili narkomanije, nije sankcionisano od strane društva. Ima svoju šifru u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, a po stepenu zavisnosti od nikotina, brzini kojom se ona razvija, nalazi se odmah iza heroina“, kaže za portal N1 prim.dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti.
Upotreba duvana povezana je sa nastankom brojnih bolesti. Gotovo da nema organa u ljudskom telu na koji duvan nema štetan uticaj, a dokazi o bolestima izazvanim duvanskim dimom decenijama unazad su sve brojniji.
Šta se nalazi u duvanskom dimu?
Doktorka navodi da se u duvanskom dimu nalazi preko 7.000 različitih supstanci od čega je oko 250 jedinjenja opasno po zdravlje, a čak oko 70 materija ima kancerogeni efekat.
U Srbiji svake godine 15.000 ljudi izgubi život zbog posledica pušenja, a u svetu prevremeno umre blizu osam miliona ljudi, odnosno više od 20.000 dnevno.
Situacija u Srbiji
„U Srbiji puši oko 27 odsto punoletnih osoba, a najveći broj pušača pripada starosnoj kategoriji od 45-55 godina. Posebno je zabrinjavajući podatak da čak oko 15 odsto pušača pripada populaciji između 15 i 19 godina”, kaže dr Plavšić i dodaje da praktično u svakom trećem domaćinstvu ima pušača.
Srbija se, zajedno sa ostalim balkanskim zemljama, svrstava u sam svetski vrh prema broju pušača
Bolesti koje su direktno povezane sa pušenjem:
– karcinom pluća koji je prvi po učestalosti i smrtnosti kod muškaraca i na trećem mestu kod žena;
– karcinom usta, jezika, laringsa, tonzila, jednjaka, traheje, jetre, pankreasa, bešike i rektuma;
– pušenje ili zloupotreba duvana je glavni faktor rizika za pojavu i pogoršanje svih bolesti respiratornog sistema: hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), astma, emfizem, hronični bronhitis;
– među smrtnim slučajevima od kardiovaskularnih bolesti, 17 odsto je izazvano upotrebom duvana;
– korišćenje duvana utiče i na reproduktivne organe, pa može da umanji plodnost, a trudnice koje puše izložene su riziku od pobačaja, prevremenog porođaja i mnogobrojnim komplikacijama;
– duvan ostavlja negativne posledice na čitav organizam što znači da izaziva: brže starenje i pojavu bora na licu, žute zube i parodontopatiju, kod žena izaziva karcinom dojke i grlića materice, kao i oboljenja krvnih sudova;
Pušenje i izloženost duvanskom dimu je jedan je od vodećih uzroka smrti u celom svetu
Mere kontrole
„Mere kontrole i zabrane pušenja u svetu su dovele do izvesnog smanjenja konzumiranja cigareta među odraslima i adolescentima”, navodi doktorka.
Međutim, u prethodnoj deceniji, dodaje dr Plavšić, u svetu i u Srbiji je u porastu upotreba novih duvanskih i nikotinskih proizvoda, čija se popularnost i primena širi veoma brzo.
Postoji čitava paleta novih duvanskih i nikotinskih proizvoda. Najpoznatije su različite vrste elektronskih cigareta kao i uređaji za zagrevanje duvana. Mnoge duvanske kompanije godinama rade na razvoju i proizvodnji takozvanjih bezdimnih proizvoda koji su navodno manje štetni od klasičnih cigareta, a njihova popularnost, pogotovu kod mladih, raste veoma brzo.
„U našoj zemlji, prema rezultatima iz 2019. godine, elektronske cigarete je probalo čak 17,7 odsto, a zagrevane duvanske proizvode sedam odsto šesnaestogodišnjaka u Srbiji“, kaže doktorka.
Ona konstatuje da već decenijama unazad, industrija duvana ulaže ogromna sredstva i sprovodi brojne marketinške kampanje kako bi svoje proizvode učinila što atraktivnim za mlade ljude, kao buduće generacije svojih potencijalnih korisnika.
„Novi duvanski proizvodi imaju privlačan, moderan dizajn, laki su za nošenje i korišćenje, a svojim izgledom zavaravaju jer podsecaju na proizvode sasvim drugačijih imena i namene. Ovi proizvodi imaju razne voćne dodatke i arome koje su privlačne mladima, a promovišu se kao manje štetni po zdravlje nego klasične cigarete, za šta nema nikakvih dokaza“, objašnjava doktorka.
Povezane vesti
Ona ukazuje na to da se različiti duvanski proizvodi reklamiraju i prodaju na mestima koja su mladima vidljiva i dostupna: na kioscima, pored slatkiša, grickalica i sokova koje mladi često kupuju.
„Prodaja na komad, najčešće u neposrednoj blizini škole, omogućava deci i mladima jeftin i lak pristup duvanskim i nikotinskim proizvodima. Sve ovo ima za cilj da se među tim mladim ljudima regrutuju budući stalni konzumenti proizvoda duvanskih kompanija kojima je primarni cilj profit, a ne ljudsko zdravlje, pre svega mladih“, upozorava dr Plavšić.
Kod nas i u još nekim zemljama u okruženju, ovaj tip nikotinskih uređaja dostigao je za kratko vreme ogromnu popularnost. Zbog toga se u okviru Nacionalnog dana bez duvana naglašava da upotreba svih proizvoda koji sadrže nikotin izaziva zavisnost, a da su mladi posebno osetljivi na njegovo dejstvo.
„Mladi ne bi smeli da imaju pristup, niti da konzumiraju bilo koji duvanski ili nikotinski proizvod. Zaštita osoba mlađih od 18 godina od upotrebe ovih proizvoda mora da bude prioritet za sve aktere, od duvanskih i drugih kompanija koje proizvode ili uvoze elektronske cigarete, tako i za trgovačke lance koji se bave maloprodajom, ali i za institucije koje regulišu ceo prodajni lanac“, kaže dr Plavšić.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) po ovom pitanju ima nedvosmislen stav – elektronske cigarete su neosporno štetne, što zahteva strogo regulisanje njihove upotrebe.
Iako te cigarete izlažu onog ko ih koristi manjoj količini pojedinih toksičnih supstanci u odnosu na obične cigarete, one ipak predstavljaju rizik za zdravlje. Njihov osnovni sastojak je nikotin koji izaziva visok stepen zavisnosti u kratkom roku.
Kako objašnjava doktorka, veliki broj zemalja i dalje nema jasno definisanu regulativu koja se tiče ovih proizvoda. Neke države primenjuju postojeće zakone kao i prema upotrebi klasničnih cigareta, neke ih tretiraju kao nove duvanske proizvode, a neke u potpunosti zabranjuju uvoz, prodaju, reklamiranje i upotrebu ovih proizvoda.
„U Srbiji konzumiranje duvana i promet duvanskih proizvoda regulišu tri zakona – Zakon o duvanu, Zakon o oglašavanju i Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Sva tri su zakona su zastarela, a i ne poštuju se”, kaže doktorka.
Ona dodaje da velika popularnost elektronskih i „bezdimnih“ cigareta nije dovela do izmene i dopune zakona o tome kako će se tretirati ovi novi nikotinski proizvodi, a odnos prema njima se bazira isključivo na internim regulativama.
„U pojedinim barovima, ne samo da je dozvoljeno korišćenje „bezdimnih“ duvanskih proizvoda, već se oni na tim istim mestima i aktivno promovišu i prodaju“, kaže doktorka i dodaje da pojedini kafići i restorani koji su u potpunosti nepušački ili imaju odvojen deo za nepušače, u ovim prostorima ostavljaju mogućnost korišćenja novih duvanskih proizvoda.
Nargila barovi popularni među mladima
Poslednjih godina u Srbiji je došlo do prave „ekspanzije“ konzumiranja nargile i otvaranja veoma popularnih Nargila barova. Mladi nargilu doživljavaju kao zabavu i smatraju da je pušenje nargila manje štetno od pušenja cigareta.
Međutim, to je zabluda, smatra doktorka, jer dim iz nargile sadrži veće koncentracije arsena, olova i nikla, 36 puta veću koncentraciju katrana i 15 puta veću koncentraciju ugljen-monoksida nego jedna cigareta.
Pušenje nargile u trajanju od 45 do 60 minuta izlaže organizam pušača istoj količine katrana i ugljen-monoksida kao pušenje cele kutije cigareta – navodi se u istraživanju Instituta „Batut“.
„Dim nargile sadrži hemikalije koje mogu da izazovu probleme sa plućima, kardiovaskularne probleme, pojavu različitih vrsta karcinoma i još mnogo drugih štetnih efekata na zdravlje“, navodi doktorka.
Ona takođe dodaje da kada ljudi dele nargilu međusobno, javlja se opasnosti od pojave oralnih herpesa, respiratornih infekcija, kao i hepatitisa B. U duvanu za nargile se nalazi nikotin, supstanca koja izaziva zavisnost.
Doktorka kaže da mnogi pušači nargila, posebno oni stalni, postaju nikotinski zavisnici i mogu imati apstinencijalne krize slične onima kod pušača cigareta.
Zašto je dobro da prestanete da pušite:
– živećete duže – polovina od svih dugogodišnjih pušača prevremeno umre od bolesti povezanih sa pušenje;
– lakše ćete disati – duvanski dim dospeva do svih delova tela i odgovoran je za 90 odsto slučajeva kancera pluća;
– imaćete više energije – posle dve do 12 nedelja od prestanka pušenja, protok krvi u telu će se poboljšati, pa ćete imati mnogo više fizičke snage;
– imaćete belje zube, lepšu kožu, kosu i celokupan izgled;
– višegodišnje pušenje uzrokuje bolesti desni i gubljenja zuba, a pušenje čini da izgledate starije nego što jeste;
– imaćete više novca – umesto da trošite novac na cigarete, možete ga iskoristiti na nešto što će vam doneti veću korist i radost;
– postaćete slobodni ljudi neopterećeni stalnim razmišljanjem da li ste kupili ili poneli svoj „pribor“ za pušenje, da li je tamo gde idete dozvoljeno ili zabranjeno pušenje, nećete pomerati svoja druga važnija zadovoljstva i obaveze onom poznatom rečenicom „samo da popušim cigaretu“. Imaćete više energija i vremena za svoju porodicu, prijatelje, društveni život i disaćete punim plućima.
Nepušači imaju više prava
Bez obzira na lično pravo pušača da mogu da puše, nepušači imaju neuporedivo veće pravo na čisto okruženje, kako radno tako i privatno.
„Nažalost, potpuna zabrana pušenja je teško izvodljiva, ali je redukcija upotrebe duvana moguća. U kontroli pušenja prioritet ima zdravstvena služba, posebno lekari primarne zdravstvene zaštite, kao i lekari pulmoloških službi i onkolozi“, ističe dr Plavšić.
Da bi antipušačka kampanja bila uspešna, akcije treba da budu usmerene ka čitavom društvu i to svim raspoloživim zakonskim sredstvima: zabranom reklamiranja cigareta, znacima upozorenja na paklicama, povećanjem cene, uvođenjem i proširivanjem nepušačkih zona, a posebno obrazovanjem.
„Kontrola potrošnje duvana je najvažnija i najefikasnija na državnom nivou. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije bi trebalo da sprovodi veoma aktivnu i doslednu kampanju protiv pušenja. Mnoge države i gradovi u svetu uspešno sprovode zakone kojima se zabranjuje pušenje u svim zatvorenim javnim prostorijama i radnim mestima, u javnom prevozu, bez ili sa veoma malo izuzetaka“, navodi doktorka.
Odvikavanje
Što se tiče individualnih programa za odvikavanje od pušenja, savetovališta za mlade o štetnosti duvana, oni treba da budu prisutni u svakom zdravstvenom centru.
„Motivi za odvikavanje od pušenja mogu biti različiti. Na prvom mestu je zdravlje, zatim novac jer su cigarete sve skuplje, kod žena želja za zdravim potomstvom. Mnogo ljudi bi želelo da ima čist zadah a ne da se oseća na duvan. Nažalost, mnoge ozbiljni zdravstveni problemi nateraju na to da prekinu sa tom lošom navikom“, smatra sagovornica portala N1.
Po preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), osoba se smatra nepušačem, odnosno bivšim pušačem, ako godinu dana nije konzumirala ni jednu jedinu cigaretu.
Zato je neophodno da decu, kao najosetljivije članove društva, mlade i nepušače sačuvamo i zaštitimo od izloženosti duvanskom dimu u neposrednom okruženju.
Neophodno je angažovanje celokupnog društva kako bismo sačuvali zdravlje, posebno najmlađih, a time i celokupne zajednice.
