Poslednjih godinu dana mnogi se ljudi osećaju usamljenije nego što su to ikada bili. Za to je u većini slučajeva odgovorna pandemija koronavirusa i izolacija zbog kojih su izbegavali da provode vreme s voljenima, što je dovelo do veće usamljenosti.
Iako je povremeni osećaj usamljenosti normalna pojava, hronična usamljenost može da ostaviti traga i na mentalnom zdravlju. piše Huff Post.
Povezane vesti
„Usamljenost se ne deševa samo u situacijama kada su ljudi sami, već to može da bude osećaj koji se javlja čak i kad su u društvu. Usamljenost se više odnosi na nedostatak veze nego na nedostatak ljudi“, rekla je terapeutkinja Lin Sternliht i dodala:
„Svi imamo urođenu potrebu i želju za povezivanjem sa drugim ljudima, a kada to ne uspemo da ostvarimo, možemo da se osećamo usamljeno“.
Sternliht je dodala da su ekstrovertne osobe osetljivije na negativne efekte usamljenosti jer su češće loše raspoložene kad su same, nego što je to slučaj kod introvertnih osoba.
Razlika između zdrave samoće i hronične usamljenosti
Svi smo doživeli trenutke kada smo hteli da budemo sami kako bismo „napunili baterije“, razmislili ili jednostavno učinili nešto samo za sebe. Kada se na kratko isključimo i stvorimo svet samo za sebe, to može da bude oblik brige o sebi. Ali u kojom trenutku to postaje nezdravo?
Jasmine Sad, klinički psihologi izvršna direktorica psihološke službe „Madison Park“ u Njujorku, rekla je da „kada iz zdrave samoće ili usamljenosti pređemo u roničnu usamljenost, ulazimo u negativni prostor u svojoj glavi“.
To se obično događa kada se fokusiramo na svoj osećaj nepovezanosti sa drugima ili gubitak međuljudskih kontakata. Sad kaže da neki ljudi možda nisu svesni te promene, ali njihova tela i umovi će i dalje pokazivati negativne efekte usamljenosti.
Postoji nekoliko ključnih pokazatelja da usamljenost postaje veći problem:
Osećate se usamljeno i kada ste u društvu
Sternliht smatra da ako se borite sa osjaećajem usamljenosti iako ste u blizini drugih ljudi, taj osećaj možda upućuje na „veći osnovni problem mentalnog zdravlja ili nedostatak povezanosti“.
Češće se osećate umorno
Osobe koje se bore sa hroničnom samoćom mogu da se osećaju umornije nego inače.
Ako ljudi doživljavaju hroničnu usamljenost, zbog pokušaja druženja sa drugima mogu da se osećaju potpuno iscrpljeno. Kad se neprestano osećate iscrpljeno, to može dovesti do problema sa spavanjem, slabljenjem imunološkog sistema, loše ishrane i još mnogo toga, što utiče na emocionalnu, mentalnu i fizičku dobrobit.
Teško se povezujete s drugima iako vam to ranije nije bio problem
Ako se osećate nesposobnim da se povežete sa drugima na nekom dubljem nivou, a to vam nekada nije bilo tako teško, može da bude znak da imate veći problem nego što mislite.
Počeli ste da ispoljavate simptome depresije
Prema terapeutkinji Suzan Harington, „dugotrajna usamljenost često ide ruku pod ruku sa depresijom“.
Pripazite na znakove poput „osjećaja tuposti, trajne izolacije, negativnog razmišljanja ili neobjašnjive promene u navikama spavanja i ishrane“, upozorila je Harington i dodala da su ostali manje očiti znakovi razdražljivost, osećaj krivice, sporiji govor ili kretanje kao i nemir“.
Umesto da se suočite sa problemom, usvajate nezdrave navike
Prejedanje, pušenje, zlouporaba droga i opojnih sredstava ili preterano konzumiranje alkohola ponekad mogu da budu mehanizmi suočavanja sa problemima.
„Istraživanje je pokazalo da osećaj usamljenosti može da bude ključni faktor u razvoju zvisnosti. Ako se okrenete drogama, alkoholu, prejedanju ili nekom drugom nezdravom i potencijalno zavisničkom ponašanju da biste se nosili s usamljenošću, ovo bi mogao da bude znak većeg problema“, kaže Sternliht.
Imate suicidne misli
Prema mišljenju Mari Džoj, savetnici za mentalno zdravlje, hronična samoća može dovesti do osećaja da ne vidite vlastitu svrhu. Rekla je da se neki ljudi mogu da počnu da se pitaju: „Zašto sam ovde?“ ili da pomisle: „Ne želim nikome da budem teret.“
„Na ovu posljednju izjavu vrlo je važno obratiti pažnju jer je ljudi često govore kada imaju suicidne misli“, rekla je Džoj.
Ako vaše razmišljanje počne da se okreće u tom smeru, obratite se stručnjaku za mentalno zdravlje ili službi za podršku mentalnom zdravlju..
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare