Fonijatrija je moderna grana medicine koja je nastala iz otorinolaringologije i bavi se, pre svega, prevencijom, dijagnostikom, i lečenjem poremećaja glasa i govora, ali i disanja i gutanja.
To je relativno mlada grana medicine. Prošle godine je proslavljen jubilej, 50 godina od osnivanja Unije evropskih fonijatara, koju je u Beogradu osnovao prof. dr Dušan Cvejić, koji se smatra ocem fonijatrije, sa profesorima iz Italije i Nemačke.
Fonijatara u Srbiji nema puno, svega nekoliko, dok ih u svetu ima oko 300. To su uglavnom otorinolaringolozi koji se bave i fonijatrijskim delom pregleda, ali i fonohirurškim, navodi sagovornica portala N1 prof. dr Sanja Krejović, specijalista otorinolaringologije i subspecijalista fonijatrije sa klinike Acibadem Bel Medic.
Kada se pacijenti upućuju na fonijatrijski pregled?
Fonijatrijski pacijenti su svi oni koji imaju problem sa glasom i govorom, ali i disanjem i gutanjem, čak i sa sluhom, jer kako kaže profesorka „za dobar glas potreban je dobar sluh“.
Povezane vesti
„Pacijenti koji dolaze na fonijatrijski pregled su različitog uzrasta, od male dece, pa do najstarijih. To su često vokalni profesionalci, pre svega glumci, pevači, novinari, voditelji, menadžeri, političari i sve osobe kojima je glas sredstvo za rad, ali i osobe kojima je potreban glas za bolji kvalitet života“, kaže prof.dr Krejović.
Na fonijatrijski pregled se najčešće upućuju pacijenti, pre svega, sa organskim poremećajem glasa, kada je potrebno prvo isključiti onkološke bolesti.
Profesorka dodaje da na pregled dolazi, nažalost, sve više onkoloških pacijenata, sa tumorom larinksa, to mogu da budu i benigni i maligni tumori. Takođe, dolaze pacijenti sa polipima na glasnicama, cistama, čvorićima, takozvanim pevačkim čvorićima i raznim drugim poremećajima.
Druga grupa poremećaja zbog kojih se pacijenti upućuju na pregled kod fonijatra su, kao navodi profesorka, funkcionalni poremećaji, kada pacijenti ostanu bez glasa zbog nepravilne upotrebe glasa, prekomerne upotrebe glasa i zloupotrebe glasa ili kada ostanu bez glasa zbog neke stresne situacije.
„Na glas utiče sve što se dešava u našem organizmu, na psihičkom i na fizičkom nivou. Mozak je „glavni dirigent“, jer se centar za glas nalazi upravo u mozgu i to je razlog zašto naši pacijenti, i oni koji nemaju larinks i glasnice kao generator glasa, mogu da nauče „glas iz stomaka“, takozvani ezofagusni glas“, objašnjava prof. dr Krejović.
Profesorka dodaje da kod vokalnih profesionalaca najmanji poremećaj glasa utiče na kvalitet života, pa je to razlog za pregled, dok kod osoba kojima glas nije sredstvo za rad, tek kada ostanu bez dobrog glasa, onda se javljaju na pregled.
„Kada postoji promuklost koja traje duže od tri nedelje, savetujemo pregled otorinolaringologa, a kada su u pitanju vokalni profesionalci, i pregled fonijatra, da bi se dijagnostikovao uzrok promuklosti i odredilo vreme adekvatnog lečenja“, kaže profesorka.
Najčešći problemi kod dece
Profesorka takođe objašnjava da deca, koja su sama po sebi temperamentna, bučna, u nekom uzrastu, često koriste nepravilno glas, pa čak dolazi i do zloupotrebe glasa, tako da kod njih mogu da nastanu takozvani pevački čvorići ili hiperkinezija u glasu.
„Ukoliko imaju problem sa sluhom onda koriste neadekvatno glas, to je jedan od inicijatora kada treba proveriti i sluh kod dece, kako bi se videlo da li dobro čuju zato što tako glasno pričaju“, kaže ona i dodaje da je pored glasnog govora i šapat veliki napor za glasnice.
Kako izgleda pregled fonijatra?
Fonijatrijski pregled, kako objašnjava profesorka, podrazumeva, pre svega, otorinolaringološki pregled, što znači pregled uha, nosa i grla, jedan poseban pregled, endoskopski pregled larinksa (grkljana), koji se zove endovideolaringostroboskopija. U pitanju je pregled koji se radi bez anestezije, komforan je, iako je endoskopski.
Povezane vesti
„Mnogi naši pacijenti su uplašeni od tog pregleda i zato bi trebalo objasniti da se radi o neinvazivnom pregledu sa endoskopom, odnosno kamerom, gde se ona stavi u usta, na jezik, ne boli, i traje par minuta ili čak par sekundi. Na taj način se može prikazati larinks i sve njegove strukture pod uveličanjem“, kaže sagovornica portala N1.
Ona dodaje da je „najbitnije kod ovog pregleda to što možemo da vidimo vibracije glasnica koje stvaraju glas, koje ne možemo da vidimo golim okom, jedino sa tim stroboskopskim svetlom.
„Ukoliko su odsutne vibracije glasnica kod pacijenata koje imaju neku promenu na glasnicama, to je prvi pokazatelj maligne bolesti. Tako da možemo da otkrijemo karcinom larinksa u početnom stadijumu, što je veoma značajno za naše pacijente i njihovo dalje lečenje“, dodaje profesorka.
Šta sve može da se otkrije fonijatrijskim pregledom?
Fonijatrijskim pregledom, prema rečima profesorke, mogu da se otkriju sve promene na glasnicama, mogu da se uoče, pored tumora, i ciste i polipi, kao i razne promene u celom larinksu.
Takođe, navodi naša sagovornica, može da se otkrije refluksna bolest, koja je veoma česta u poslednje vrema.
„Mnogi pacijenti imaju problem sa gorušicom, ali toga nisu svesni, dok im kiselina ne dođe do glasnica i zapljuskuje njihovu sluznicu, što može da dovede i do nastanka ozbiljne onkološke bolesti. Pored refluksne bolesti i pušenje je faktor rizika za nastanak karcinoma lariksa. Mi se trudimo da to dijagnostikujemo na vreme i da se protiv toga borimo, odnosno da lečimo pacijente sa tim problemom“, kaže prof. dr Krejović.
Glas se menja s godinama
„Glas se menja tokom života, od beba, male dece, pa do najstarijeg uzrasta. Kako glasnice rastu i razvijaju se, tako se glas menja“, kaže profesorka.
Ona dodaje da u pubertetu dolazi do mutacije glasa i to ne samo kod dečaka, već i kod devojčica. Kada su u pitanju starije osobe kod njih dolazi do slabljenja sluha, ali i glasa.
„Glas se menja i tokom dana, u zavisnosti od našeg raspoloženja, kada smo srećni, kada smo tužni, kada smo ljuti, kada imamo bilo kakav problem“, objašnjava prof. dr Krejović.
Fonijatri, kako navodi profesorka, koji su i muzički obrazovani, mogu na osnovu auditivne percepcije da pretpostave o kojoj promeni se radi.
„Kada čujem pacijenta, njegov glas, bilo da je u ordinaciji ili preko telefona, mogu da pretpostavim, da li je u pitanju tumor, polip, čvorić ili neka druga promena ili je u pitanju paraliza larinksa, koja se često javlja posle operacije štitne žlezde, ili karotida, tumora pluća ili je u pitanju neka psihogena disfonija, odnosno promuklost“, kaže prof. dr Krejović.
Kako se pravilno koristi glas?
Fonijatrijski tretman podrazumeva vežbe disanja i produkcije glasa. Za dobar glas je potrebno da gornji disajni putevi, odnosno rezonator glasa, nos i usna duplja, budu zdravi, da njihova sluznica bude zdrava.
„To znači da bi trebalo ispirati nos rastvorom morske soli, vlažiti sluznicu usne duplje prirodnim pastilama na bazi propolisa ili hijalurona i da udah, odnosno disanje bude na nos kako bi se glas produkovao na pravi način“, savetuje profesorka.
Ona takođe kaže da je važno naglasiti da su pluća aktivator glasa, sve od njih potiče, a glasnice su generator, dok su nos i usna duplja rezonator i tu se dobija glas, ta neka posebna boja glasa.
