Ko je u riziku od celijakije: Na jednog pacijenta, dođe još deset neotkrivenih

Zdravlje 19. dec 202215:4318 komentara
Izvor: N1

Tokom vikenda je u Beogradu održan simpozijum o celijakiji - doživotnoj, autoimunoj bolesti, gde je za obolelog jedini lek - doživotna ishrana bez glutena. Na simpozijumu su učestvovali lekari iz Srbije i regiona, koji su, između ostalog, govorili o savremenim protokolima za otkrivanje celijačne bolesti kod dece i odraslih, bezglutenskoj ishrani, ali i standardima i značaju sertifikovanja u bezglutenskoj proizvodnji. Profesor dr Jernej Dolinšek, iz Univerzitetskog medicinskog centra Maribor, za portal N1 kaže da na jednog otkrivenog pacijenta sa celijakijom, dođe još osam do deset koje lekari "neće pronaći, ako ih aktivno ne traže". "Neki ljudi imaju male tegobe za sada. One će biti veće za deset godina, ali decenija zakašnjenja u otkrivanju celijakije - nije dobra", upozorava Dolinšek.

Celijakija je jedna od najčešćih hroničnih gastrointestinalnih bolesti, i procena je da od nje boluje od jedan do tri odsto opšte populacije. Nosioci HLA DQ2 ili DQ8 gena imaju predispoziciju za razvoj celijačne bolesti.

Pročitajte još:

Lekari ukazuju da pored genetskih i imunskih faktora veliku ulogu, pored glutena, imaju i faktori spoljašnje sredine.

U Udruženju Srbije za celijakiju ističu da je klinička slika celijačne bolesti izrazito varijabilna.

„Osobe se gastrointestinalnim tegobama čine samo jedan deo obolelih. Celijačna bolest se može manifestovati i brojnim drugim simtomima i znacima, a neke od njih su malaksalost, anemija, epilepsija, ataksija, psihijatrijski poremećaji, dermatitis herpetiformis, aftozni stomatitis, nizak rast. Osobe mogu biti i asimptomatske ili su simptomi diskretni, pa se vrlo često zanemaruju kako od samog obolelog tako i od lekara“, pojašnjavaju u ovom udruženju.

I duže od deset godina do dijagnoze

Upravo zbog ove raznolikosti i neprepoznavanja, put od pojave prvih simptoma do postavljanja dijagnoze je neretko izuzetno dug, i može potrajati i preko deset godina.

„Istina je da o celijakiji znamo jako puno. Ali – ne znamo sve, i ne dijagnostikujemo sve bolesnike. U literaturi se navodi da, ako nađemo jednog ili dva pacijenta, još osam ili deset sledećih nećemo pronaći, ako ih aktivno ne tražimo“, kaže za portal N1 profesor Jernej Dolinšek.

Aktivna potraga je, kaže, ako idemo u populaciju, „a ne ako čekamo da u ambulante dođe neko jako bolestan“.

„Neki ljudi imaju, za sada, male tegobe. One će za deset godina biti veće. Ali, 10 godina zakašnjenja sa dijagnozom celijakije –  nije dobro. U literaturi se navodi da na jednog otkrivenog pacijenta dođe do 10 nedijagnostikovanih, što je jako nezgodno, i zbog toga je potrebno sve više govoriti o celijakiji i tražiti obolele“, navodi profesor Dolinšek.

A, tražiti, kaže – nije teško.

„Testovi za celijakiju su dostupni i lako se urade. Nisu ni skupi. Jedino nekome može da ne prija vađenje krvi – malo boli, ali to nije neki veliki zahvat. Međutim, nemerljiva je razlika kada se pacijentu pronađe dijagnoza kojom sebi može mnogo da pomogne u životu – i to je veoma važno“, zaključuje profesor Jernej Dolinšek.

Koje su rizične grupe

Posebna pažnja, ukazuje Udruženje Srbije za celijakiju, mora se obratiti na rizične grupe.

„To su osobe sa pozitivnom porodičnom anamnezom za celijačnu bolest, zatim osobe koje boluju od neke druge autoimunske bolesti, kao što su dijabetes melitus tip 1, autoimuni tiroiditis, autoimuni hepatitis, ili osobe koje imaju neki od sindroma kao što su Daunov sindrom, Tarnerov sindrom ili Vilijamsov sindrom. Jedini način lečenja osoba sa celijakijom je doživotna, striktna dijeta bez glutena i pravilno sprovođenje bezglutenske ishrane je od krucijalnog značaja za oporavak obolelih od celijakije“, upozorava udruženje.

Komentari

Vaš komentar