Niko od nas nije ni mogao da zamisli da će pandemija koronavirusa trajati tako dugo. Prošlo je godinu dana, a još uvek se ne zna kada ćemo moći da se vratimo normalnom životu. Život u ovakvim okolnostima utiče na sve uzraste, pa i na decu.
Nekoliko stručnjaka iznelo je svoje mišljenje o uticaju pandemije na decu. I to naročito na decu staru između jedne i tri godine, od kojih su mnogi proveli trećinu svog života družeći se samo s najužim krugom ljudi.
Povezane vesti
Do sada su otkriveni brojni dokazi da je pandemija naštetila mentalnom zdravlju i emocionalnom razvoju mnoge dece. Tako pojedine ankete pokazuju da 60 odsto tinejdžera kaže da su usamljeni, a pokazalo se i da deca uzrasta od pet do 11 godina sve češće imaju potrebu da razgovaraju sa stručnjacima za mentalno zdravlje.
“Zabrinuta sam zbog toga što pandemija uteče na razvoj dece”, rekla je Odri Hargis, autorka knjige „Toddler Discipline for Every Age and Stage: Effective Strategies to Tame Tantrums, Overcome Challenges, and Help Your Child Grow“.
„Ali nisam zabrinut za malu decu, onu uzrasta od jedne do tri godine“, dodala je.
Maloj deci potrebno je da budu u sigurnom okruženju
„To je zato što je maloj deci potrebno da budu u prijatnom, sigurnom okruženju, s ljudima koji se brinu o njima“, rekla je Hargis. Ako su te potrebe zadovoljene, tada bi mališani zaista trebali da budu u redu.
Izolacija i društvena udaljenost, uostalom, nisu u velikoj meri ograničili svet mlađe dece.
„Sve stvari koje su mališanima potrebne da bi se razvili verovatno će i dalje biti na svom mestu: igračke ili drugi predmeti za igranje, neki nameštaj na koji se mogu popeti, čarape kako bi naučili kako se obuvaju i odrasla osoba ili brat ili sestra da razgovaraju s njima kako bi razvili receptivne i izražajne jezičke veštine“, smatra Hargis, prenosi Huff Post.
Jedan od glavnih razloga zašto se stručnjaci zapravo ne brinu o tome kako bi pandemija mogla da nanese štetu jednogodišnjaku, dvogodišnjaku i trogodišnjaku? Mališani se razvijaju kroz igru, ali igra u ovoj fazi ne zahteva puno prijatelja.
„U ovom uzrastu deca se uglavnom bave paralelnom igrom, a ne zajedničkom igrom“, objasnila je Hargis.
U ovom uzrastu ne treba brinuti zbog nedostatka interakcije sa vršnjacima
Prema njenom mišljenju, paralelna igra je i tako nešto što roditelji čine sa svojom decom prilično instinktivno. Zato se u ovom uzrastu ne treba brinuti zbog nedostatka interakcije sa vršnjacima.
To je jedan od razloga zašto studije ne potvrđuju ideju da predškolski programi imaju onakve duboke društvene, emocionalne i obrazovne dobrobiti koje su stručnjaci nekada verovali da bi mogli da imaju. Odnosno, iz razvojne perspektive, to nije neophodno za malu decu.
“Mislim da roditelji podcenjuju koliko mogu da učine sa svojom decom u svom domu”, rekla je Beki Kenedi, klinički psiholog.
Stres i depresija roditelja mogu da koče razvoj deteta
Desetogodišnje istraživanja pokazala su da stres i depresija roditelja mogu da koče dečiji emocionalni i bihevioralni razvoj.
Dakle, iako stručnjake uglavnom ne brine to što mališani propuštaju glavne razvojne prekretnice tokom pandemije, oni su zabrinuti da bi roditelji mogli nenamerno da prenesu strahove i strepnje na svoju malu decu.
Kao što je Kenedi rekla: „Mala deca zaista „primjećuju i svačije osećaje i svačiji stres“.
Ali to ne znači da bi roditelji trebali da skrivaju svoje borbe i osećaje od male dece. Trebali bida budu otvoreniji kako bi deca mogla da shvate šta se događa. Ignorisanje problema pred decom moglo bi da dovde do osećaja straha kod dece, samooptuživanja i sumnje u sebe.
Takođe je važno da u otvorenim razgovorima s decom o kovidu-19 i promenama koje je on uveo u njihov život, roditelji budu smireni i pitaju decu šta znaju o tome. A ako ne žele da razgovaraju o tome, nemojte insistirati, to bi bilo kontraproduktivno.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!