Uključivanje kikirikija u ishranu dece u ranom uzrastu moglo bi da pomogne u sprečavanju alergija na mahunarke, koje mogu da budu smrtonosne i pogađaju mlade širom sveta, pokazalo je novo istraživanje.
Naučnici otkrili da je uvođenje proizvoda od kikirikija u hranu beba i dojenčadi i postupno povećanje izloženosti dovelo do veće tolerancije na taj česti alergen.
Povezane vesti
Recenzirana studija, objavljena u sručnom časopisu „Lancet“, uključivala je 146 dece alergične na kikiriki uzrasta od nula do tri godine tokom dve i po godine.
Od grupe, 96 je dobilo proteinski prah od kikirikija svaki dan, a doza se progresivno povećavala na dozu koja odgovara konzumiranju šest kikirikija.
Ostala deca su dobila placebo od ovsenog brašna.
Dvadesetero dece koja su primala prah od kikirikija pokazalo je remisiju alergije, što znači da se nije pojavila alergijska reakcija šest meseci nakon završetka terapije.
Jedno dete u placebo grupi pokazalo je remisiju.
Šest meseci nakon tretmana, deca u remisiji mogla su da podnesu dozu koja odgovara konzumiranju 16 kikirikija.
Dodatnih 20 dece koja su primala prah od kikirikija smatralo se „desenzibilizisanim“, što znači da su imala viši alergijski prag, ali se nije smatralo da su u remisiji.
Ta deca mogla su da podnesu dozu koja odgovara količini od šest do 12 kikirikija šest meseci nakon završetka lečenja.
Najmlađa deca u istraživanju su najčešće doživljavala remisiju, a najbolji rezultati bili su u grupi mlađoj od 12 meseci.
„Vrlo rane intervencije mogu da pruže najbolju priliku za postizanje remisije“, rekla je koautorka studije Stejsi Džons.
Prema studiji, alergije na kikiriki pogađaju dva odsto dece u zapadnim zemljama i mogu da traju ceo život.
Pogođena deca moraju da izbegavaju kikiriki i da imaju na raspolaganju adrenalin koji se ubrizgava u borbi protiv alergijskih šokova, koji mogu da budu smrtonosni ako su slučajno izloženi kikirikiju.
Do izloženosti može da dođe čak i kada dete zagrli nekoga ko je upravo pojeo kikiriki.
„Ne postoje mogućnosti lečenja, što rezultira znatnim opterećenjem za decu sa ovakvom alergijom da bi se izbegla slučajna izloženost“, rekao je koautor Vesli Barks.
On je dodao da „u teškim slučajevima, to može da ograniči slobode dece alergične na kikiriki, posebno kada je u pitanju kretanje u vrtićima ili školama i javnim prostorima gde je ugrožen pristup bezbednoj ishrani“.
Istraživanje je sprovedeno pod strogim lekarskim nadzorom, a injekcije adrenalina dobilo je 21 dete tokom ispitivanja.
