Prema novoj studiji koja je obuhvatila preko 45.000 pacijenata, većina neželjenih reakcija koje su ljudi iskusili nakon vakcinacije protiv kovida-19 mogla bi da bude posledica nocebo efekta.
Nocebo efekat je pomalo kao „zli blizanac“ placebo efekta, koji se javlja kada pacijenti dožive negativne nuspojave na tretmane jer to očekuju, piše Science alert.
U meta-analizi 12 randomiziranih, placebom kontrolisanih kliničkih ispitivanja, tim istraživača iz medicinskog centra „Beth Israel Deaconess“ (BIDMC) u Bostonu otkrio je da se do 64 odsto neželjenih efekata može pripisati ovoj vrsti brige.
Povezane vesti
„Neželjeni događaji nakon placebo tretmana su česti u randomizovanim kontrolisanim ispitivanjima“, kaže istraživač placeba Julia V. Has iz BIDMC.
„Prikupljanje sistematskih dokaza u vezi sa ovim nocebo odgovorima u ispitivanjima vakcine važno je za vakcinaciju protiv kovida-19 širom sveta, posebno zato što se navodi da je zabrinutost zbog neželjenih efekata razlog za oklevanje kada je u pitanju vakcinacija.
Tim je proučavao 12 kliničkih ispitivanja koja su uključivala ukupno 45.380 pacijenata. Od toga je 22.802 dobila pravu vakcinu. Preostalih 22.578 pacijenata je dobilo placebo, odnosno bezopasnu supstancu bez terapeutske vrednosti, kao što je fiziološki rastvor. Niko od pacijenata nije znao da li su dobili vakcinu ili placebo.
Nakon prve injekcije, 46,3 odsto pacijenata sa vakcinom prijavilo je sistemske neželjene efekte, koji su zahvatili celo telo, najčešće glavobolju i umor. Veći procenat pacijenata, 66,7 procenata, prijavio je lokalni neželjeni događaj, kao što je bol ili otok na mestu injekcije.
Ali pacijenti sa placebom su takođe iskusili neželjene događaje, pri čemu je 35,2 odsto prijavilo sistemske efekte, a 16,2 odsto prijavilo lokalne efekte.
Prema analizi tima, upoređujući odnose između dve grupe, nocebo efekat je činio do 76 odsto sistemskih neželjenih događaja i 24 odsto lokalnih neželjenih događaja nakon prve doze vakcine.
Međutim, ovaj broj je opao za drugu dozu. Manje placebo pacijenata prijavilo je neželjene događaje; 31,8 odsto za sistemske efekte i 11,8 za lokalne. Za primaoce vakcine, neželjeni događaji su porasli, pri čemu je 61,4 procenata pacijenata prijavilo sistemske efekte, a 72,8 procenata lokalne efekte.
Sve u svemu, ovo ukazuje na to da je do 52 procenta neželjenih reakcija nakon druge doze bilo posledica nocebo efekta.
Ukupno, to znači da bi 64 odsto svih neželjenih reakcija moglo da bude prouzrokovano nocebo efektom, što ukazuje na to da bismo mogli nešto da uradimo po tom pitanju, kažu istraživači.
„Nespecifični simptomi poput glavobolje i umora, za koje smo pokazali da su posebno osetljivi na nocebo, navedeni su među najčešćim neželjenim reakcijama nakon vakcinacije protiv kovida-19“ kaže placebo istraživač Ted J. Kapčuk sa BIDMC i Harvardske medicinske škole.
„Dokazi ukazuju na to da ova vrsta informacija može da dovede do toga da ljudi pogrešno pripišu uobičajene dnevne pozadinske senzacije kao rezultat vakcine ili da izazovu anksioznost i zabrinutost zbog kojih ljudi postaju hiper osetljivi na telesne osećaje kada su u pitanju neželjeni događaji.
U prethodnim istraživanjima, tim je radio na tome da pokaže da otvorena komunikacija sa pacijentima može da poboljšati ishode, posebno u vezi sa placebo lekovima koji se ponekad prepisuju kao tretman.
To je zato što placebo efekat zaista funkcioniše, čak i ako pacijent zna da uzima placebo, ali, u poslednjem slučaju, može doći do manje neželjenih reakcija.
U slučaju vakcinacije protiv kovida-19, informisanje pacijenata o nocebo efektu takođe može da pomogne u smanjenju broja neželjenih reakcija.
„Medicina se zasniva na poverenju. Naši nalazi nas navode da ukažemo na to da bi informisanje javnosti o potencijalu odgovora na nocebo moglo da pomogne u smanjenju zabrinutosti oko vakcinacije protiv kovida-19, što bi moglo da smanji neodlučnost u vezi sa vakcinacijom“, rekao je Kapčuk.
Istraživanje tima objavljeno je u JAMA Network Open.
