Dva su dominantna razloga za gojaznost

Zdravlje 29. nov 202208:1712 komentara
Izvor: Shutterstock

Pandemija gojaznosti, koja poslednjih 20 godina predstavlja problem na globalnom nivou, nije mimoišla ni Srbiju.

Doc. dr Ognjan Skrobić za portal N1 navodi da, ako posmatramo odraslu populaciju, povećanu telesnu masu (BMI iznad 25 kg/m2) ima oko 54 odsto, dok je onih sa BMI iznad 30kg/m2 čak 21 odsto.

Prema njegovim rečima, razlozi za to su mnogostruki, ali dominantna su dva – sve više pribegavamo brzoj hrani, a sve manje se krećemo.

Posebno alarmantan podatak je porast gojaznosti kod dece i mnogostruko povećanje obolelih od šećerne bolesti u dečjem uzrastu.

Dr Skrobić kaže da su reperkusije gojaznosti na zdravlje pojedinca ozbiljan problem i ono o čemu se mnogo ne govori.

„Većina posmatra gojaznost kao estetski problem. Ali ono što se zanemaruje su propratna oboljenja koja prate gojaznost. Među njima prednjači šećerna bolest, zatim povišen krvni pristisak, ali i ozbiljna oboljenja srca, pluća, lokomotornog aparata, hormonski disbalans i mnoga druga“, ističe on.

Upravo zato se gojaznost danas definiše kao oboljenje i posebno je bitno da ga stručna javnost, ali i opta populacija počnu takvim smatrati, dodaje doktor.

„Prvi korak u lečenju gojaznosti apsolutno treba da bude prelazak na normalnu uravnoteženu ishranu i promene životnih navika, prevashodno u smislu pojačavanja fizičke aktivnosti“, naglašava dr Skrobić

Bitno je da se u ovom procesu obratite stručnim nutricionistima jer, kako kaže, danas postoje brojne štetne dijete, bez ozbiljnog naučnog utemeljenja, kojima se obično ostvaruje kratkotrajan efekat koji se vrlo brzo gubi, dok su moguće i posledice na zdravlje. Pravilne dijete moraju da uključuju sve grupe namirnica, unesene u dovoljnoj količini i pravilno izbalansirane, dodaje on.

Pročitajte još:

„Gojaznost treba shvatiti kao oboljenje, a za pravilnio lečenje neophodan je multidiscipiplinarni tim. Uz nutricionistu kao prvu instance, neophodni su često saveti i tretman od strane endokrinologa. Vrlo često je neophodna i psihološka podrška. Takođe, u lečenje je povremeno potrebno uključiti i specijaliste kardiologije, te pulmologije, u zavisnosti od oboljenja koja prate gojaznost“, ističe dr Skrobić.

On navodi da su se danas pojavili i prvi lekovi koji su uspešni u regulaciji telesne težine, ali naglašava da prepisivanje leka treba prepustiti specijalistima koji se bave gojaznošću. Uz nutritivnu potporu, lečenje može biti uspešno, i što je još važnije održivo, u dugom vremenskom period, kaže doktor.

„Od pomoćnih sredstava za lečenje gojaznosti naveo bih intragastrični balon. Ova vrsta specijalno dizajniranog silikonskog balona, plasira se u želudac endoskopskim putem. Ovim tretmanom moguće je uspešno skinuti i oko 20 kg, pa i više uz adekvatan dijetetski režim, u period od šest meseci do godinu dana, koliko balon može maksimalno da stoji u želucu“, kaže dr Skrobić.

Danas se često govori o hirurškom lečenju gojaznosti. Dosta izrazito gojaznih pacijenata vidi ovu metodu kao prvu opciju. Ipak, neophodno je istaći da za ovakvu vrstu lečenja treba poštovati striktne medicinske indikacije.

„Indikacije za barijatrijsku hirurgiju su indeks telesne mase (BMI) preko 40, ili preko 35 u koliko su uz gojaznost prisutna neka od obolenja koja su direktno povezana sa gojaznošću. U timu za pripremu pacijenta za operaciju trebalo bi da budu endokrinolog, nutricionista, te psihijatar. Zbog specifičnosti operacije pacijenti treba da prođu detaljnu kardiološku i pulmološku kontrolu, a u timu je neophodan iskusan anesteziolog“, ukazuje naš sagovornik.

Dodaje da danas postoji široki spektar barijatrijskih procedura od kojih su najčešće dve.

Sleeve gastrektomija je procedura koja je danas u svetu najzastupljenija. Ovom procedurom želudac se sužava, a deo želuca koji je zadužen za širenje želuca nakon obroka se odstranjuje. Prirodan tok digestivnog trakta se ovom procedurom čuva, ali je nemoguće uzeti veću količinu hrane od jednom, odnosno, prejedanje nije moguće“, navodi on.

Ovom operacijom aktivira se i niz fizioloških mehanizama koji učestvuju u regulaciju kako težine, tako i dijabetesa ukoliko je isiti bio prisutan.

„Druga najzastupljenija hirurška procedura je gastrični by pass. Ovom metodom se pored toga što se želudac značajnbo skrati, iz resporpcije izbacuje veća površina tankog creva. Ova procedura pored toga što je izrazito efikasna u regulaciji telesne mase, ima fantastične efekte na šećernu bolest, te poremećaje u metabolizmu lipida. Upravo zbog odličlnih efekata na šešćernu bolest i dislipidemije, ova hirurgija se danas naziva i metabolička hirurgija“, kaže doktor.

Ukoliko je barijatrijska hirurgija ispravno indikovana, pripremljena i urađena na pravi način, rezultati su više nego zadovoljavajući, ističe on.

„Pacijenti dobijaju priliku za novi život. Nakon operacije neophodno je obezbediti praćenje od strane iskusnog tima, pre svega nutricioniste, da bi se u kasnijem postoperativnom toku izbegli malnutritivni poremećaji, odnosno da bi se sprečilo ponovno vraćanje kilaže neumerenom i neprilagođenom ishranom“, navodi doc. dr Ognjan Skrobić.

Komentari

Vaš komentar