Kalkuloza urinarnog sistema (urolitijaza) podrazumeva pojavu kamena u šupljinama organa za mokrenje: bubrega (bubrežne karlice i čašica), uretera (kanala koji spajaju bubreg i mokraćnu bešiku), mokraćne bešike i uretre (izvodnog kanala iz mokraćne bešike).
Pojava kamena u mokraćnim putevima jedna je od najstarijih i najčešćih bolesti savremenog čovečanstva. Kalkuloza (od latinske reči calculus) ili litijaza (lithos, kamen) urinarnog trakta je bolest koja je bila poznata još u drevnom dobu. Kamen, koji je bio najverovatnije u mokraćnoj bešici, je nađen u karlici egipatske mumije, stare više od 7.000 godina.
Urolog dr Dejan Simić objašnjava za portal N1 da urin predstavlja rastvor supstanci koje bubrezi eliminišu iz organizma.
„Supstance od kojih su sastavljeni kalkulusi (kalcijum, oksalat, fosfat, mokraćna kiselina, cistin) se normalno izlučuju mokraćom. Njihova visoka koncentracija može dovesti do kristalizacije u mokraćnom sistemu. Međutim, bubrezi stvaraju i supstance koje inhibiraju ovaj proces. Do stvaranja kalkulusa dolazi usled narušavanja ravnoteže, odnosno kalkuloza je posledica porasta koncentracije supstanci od kojih se stvaraju kalkulusi ili smanjenja inhibitora kristalizacije u mokraći“, navodi dr Simić.
Pročitajte još:
Bol je najčešći simptom kalkuloze urinarnog trakta. Javlja se kao posledica opstrukcije urinarnog trakta, pri čemu urin ne može da pređe iz bubrega u mokraćnu bešiku i dovodi do istezanja kolektornog sistema.
„Najčešće je zahvaćen lumbalni deo sa jedne strane i bol se obično širi ka preponi. Karakteriše ga iznenadni početak. Pacijent se najčešće presavija i pokušava da nađe adekvatan položaj koji će umanjiti bol. Javlja se u talasima pojačanja i slabljenja, umerenog je do jakog intenziteta i ponekad može biti praćen pojavom mučnine i povraćanja“, navodi on.
Pojava krvi u mokraći može pratiti kalkulozu urotrakta i to kao krv u urinu vidljiva golim okom ili samo laboratorijskim pregledom urina. Ukoliko dođe do porasta telesne temeperature usled komplikacija, u nelečenim slučajevima može doći i do razvoja sepse, dodaje dr Simić.
„Kod kamena u mokraćnoj bešici prvenstveno se javljaju nelagodnost i poteškoće pri mokrenju, uz neprijatan, ali ne tako jak bol, učestalo mokrenje, a nekad i potpuni prestanak mokrenja. Mogu se javiti povremeno krvav i gnojav urin sa znacima urinarne infekcije“, ističe urolog.
Prema njegovim rečima, učestalost pojave kalkuloze mokraćnih organa se kreće od 120-140 na 100.000 stanovnika.
„Pojava kalkuloze u populaciji različitih zemalja varira od 1 do 20 odsto, jer zavisi od geografskih, klimatskih, etničkih, naslednih faktora, kao i od navika u ishrani. U zemljama sa visokim standardom javlja se kod više od 10 odsto populacije“, dodaje on.
Najvažniji faktori koji doprinose nastanku kamena su pol, gojaznost, fizička neaktivnost, sedentarna zanimanja, familijarna istorija, navike u ishrani kao što su povećan unos animalnih proteina, slana hrana, unos slatkiša, prekomerni unos vitamina C, dehidracija i smanjen unos tečnosti.
Kod muškaraca se javlja gotovo tri puta češće i to najčešće između 40. i 60. godine života. Kod žena je učestalost najveća posle 20. godine života, a nakon pete decenije beleži se njen pad.
„Pogrešne navike u ishrani (slana hrana bogata mesom i mesnim prerađevinama) dovode do povećanog unosa kalcijuma i oksalata i do povećane kiselosti organizma, pa i urina kroz koji se kalcijum i oksalati izlučuju. Uz smanjen unos tečnosti dolazi do hipersaturacije urina ovim tzv. litogenim materijama (kalcijum, oksalati, fosfati, urati, mokraćna kiselina i dr.), a ako postoje još i abnormalna bubrežna morfologija, poremećaj oticanja urina i urinarna infekcija, veći je rizik da se kamen stvori“, navodi on.
Urolog dodaje da pojavi kalkuloze pogoduje suva i topla klima, kao i radno mesto na visokoj temperaturi zbog velikog gubitaka tečnosti znojenjem.
„Kalkuloza prati različite bolesti: giht, diabetes mellitus, metabolički sindrom, bolesti gastrointestinalnog trakta (Konova bolest, resekcije creva, poremećaji apsorbcije), zatim povrede kičme i druge neurološke bolesti kod kojih pacijent ostaje nepokretan“, upozorava dr Simić.
Ukoliko se ne prepoznaju faktori rizika za nastanak kalkuloze, do ponovne pojave kalkulusa dolazi u 50-100 odsto slučajeva. U slučaju lečenja i izbegavanja faktora rizika, rekurencija se smanjuje na 10-15 odsto, kaže urolog.
Dr Simić ističe da se svim pacijentima preporučuje unos 2-3 litre tečnosti dnevno, kako bi se smanjila koncentracija supstanci od kojih se formira kalkulus.
„Preporučuje se unos oligomineralne vode, biljnih i voćnih čajeva, razblaženi sok od jabuke. Manje je poželjno konzumirati kafu, crni čaj i nerazblaženi voćni čaj, a treba izbegavati sva alkoholna pića, kola pića i limunade sa šećerom jer se povećava koncentracija kalcijuma u mokraći“, naglašava on.
Preporučuje se raznovrsna ishrana prirodnim i svežim namernicama – voće, povrće, salate, bez obilnog unošenja kalorija. Ukoliko nema svežih namernica savetuje se upotreba smrznutih, pre nego konzerviranih proizvoda.
„Ograničiti dnevni unos mesa i ribe na 0,8-1,0 gr po kg telesne težine dnevno. Obroke podeliti u najmanje 5 dnevnih porcija. Izbegavati namernice sa visokim sadržajem masti, šećera i soli. Unos soli (NaCl) ograničiti na 3-5 gr dnevno uz normalni unos kalcijuma (1-1,2 gr dnevno)“, ističe urolog.
Savetuje se i redukcija telesne težine uz redovnu fizičku aktivnost i izbegavanje prekomernog znojenja i stresa.
„Nakon fragmentacije kalkulusa i eliminacije fragmenata, poželjno je uraditi analizu kamena – metodom infracrvene spektroskopije ili difrakcije X zracima“, kaže dr Simić.
Kod pacijenata sa visokim rizikom od ponovne pojave kalkuloze potrebno je uraditi metaboličko ispitivanje koje podrazumeva detaljnije laboratorijske analize krvi i urina sakupljenog tokom 24h, na osnovu čega se daju specifične terapijske i dijetarne preporuke, kako bi se smanjio rizik za stvaranje kalkulusa.
Na osnovu tipičnih simptoma i pregleda kojim se potvrđuje bolna osetljivost porekla urinarnih organa, postavlja se sumnja na prisustvo kalkulusa u bubregu ili ureteru. Zatim se analizom urina najčešće potvrđuje prisustvo krvi u moraći.
„Mogu biti prisutni i znaci infekcije – pozitivni nitriti, prisustvo bakterija i leukocita, a u sedimentu se nalaze kristali kalcijum oksalata, urata, fosfata ili amorfni kristali. Rentgenskim snimkom trbuha može se identifikovati kalkulus, ukoliko se promena nalazi u projekciji urinarnih organa. Ultrazvučnim pregledom mogu se videti kalkulusi u bubregu ili proširenja bubrežnih čašica kao posledica prepreke u oticanju urina izazavane kalkulusom“, navodi urolog.
Dr Simić ističe da je za definitivnu dijagnozu kalkulusa potrebno uraditi dubinsko snimanje – intravensku urografiju (IVU) ili skener (CT) urografiju.
„Ovim pregledima se najpreciznije određuje veličina i lokalizacija kalkulusa, i utvrđuje da li kalkulus utiče na oticanje urina kao i na samu funkciju bubrega. Skenerom se može dobiti i podatak o čvrstini kalkulusa koji je takođe bitan za odluku o načinu lečnja“, kaže on.
Terapija urolitijaze zavisi od tegoba, veličine, lokalizacije i čvrstine kalkulusa. U početnoj fazi primenjuje se terapija koja ublažava tegobe. Bol se kupira analgeticima, najčešće nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (diklofenak ili ibuprofen) ili paracetamolom, kaže dr Simić.
„U slučaju da se radi o pacijentu sa jednim bubregom ili pojavi povišene telesne temperature kao posledice blokade bubrega kamenom, neophodno je nekad hitno plasirati perkutanu nefrostomu u cilju dezopstrukcije bubrega i sprečavanja ozbiljnih komplikacija u vidu potpunog prestanka mokrenja, gubitka funkcije bubrega ili razvoja sepse“, dodaje.
Nakon kompletne dijagnostike i određivanja veličine i položaja kalkulusa, odnosno stepena opstrukcije mokraćnih puteva i uticaja na rad bubrega, donosi se odluka o daljem lečenju.
„Mali kalkulusi promera do 5 mm se najčešće spontano izmokre. U takvim slučajevima, pored lekova za ublažavanje bolova primenjuje se i terapija koja olakšava eliminaciju kalkulusa /tamsulosin, Urolitin, povećani unos tečnosti/. Veći kalkulusi (>7-8 mm) najčešće ne prolaze spontano. Oni, kao i manji kalkulusi koji prave tegobe, zahtevaju fragmentaciju kako bi došlo do niihove eliminacije. Fragmentacija se može vršiti ESWL-om /extracorporeal shock wave lithotripsy/- gde se udarni talasi visoke energije usmeravaju na kamen“, objašnjava on.
Talasi prolaze kroz kožu i meka tkiva i oslobađaju energiju u kamenu koji puca na fragmente i pacijent ih kasnije izmokri. Intervencija se sprovodi kao ambulantna procedura bez uvođenja u anesteziju, dodaje.
„Fragmentacija se može vršiti i endoskopskim putem, URS-om /ureterorenoskopijom/- uvođenjem instrumenta kroz uretru i mokraćnu bešiku u ureter ili bubreg, gde se vrši fragementacija laserom ili pneumatskim litotriptorom. I kod ove metode, kao ikod ESWL-a, neophodno je da fragmenti budu što sitniji kako bi se eliminisali prirodnim putem“, kaže dr Simić.
On dodaje da se za „vrlo velike i komplikovane kalkuluse, kao i kalkuluse otporne na ESWL, primenjuje PCNL /perkutana nefrolitotripsija/ – endoskopskim instrumentom se prolazi kroz kožu u sabirni sistem bubrega gde se vrši fragmentacija kalkulusa i evakuacija fragmenata“.
„U jedan do dva odsto slučajeva neophodna je klasična otvorena operacija kada se pravi rez na koži i na organu gde je kamen i isti se ekstrahuje“, kaže dr Dejan Simić.
