Neuropatija može da bude akutna - ako tegobe traju do šest meseci ili hronična - kada tegobe traju duže.
Neuropatija je bolest perifernih nerava koji su zaduženi za mišiće, kožu i unutrašnje organe. Prvi, ujedno i najčešći simptom oštećenja nerava, je smanjen osećaj ili trnjenje u nožnim prstima ili stopalima.
Povezane vesti
Neki pacijenti osećaju bol, dok neki ne osećaju ni nadražaj ni promenu temperature. To su već signali da bolest postoji. Pacijent može da oseti slabost u mišićima, promene u organima za varenje (nadutost, mučnina, dijareja), probleme sa pražnjenjem bešike, pa i probleme sa potencijom.
Poseban interes usmeren je prema dijabetičkoj i postherpetičkoj neuropatiji, alkoholnoj neuropatiji, sindromu karpalnog kanala, ali i HIV senzornoj neuropatiji.
Dijabetična neuropatija, koja se ubraja u endokrine neuropatije, predstavlja grupu najčešćih komplikacija diabetesa melitusa. Prema nekim autorima, sreće se kod 90 odsto obolelih pacijenata.
Patogeneza dijabetesa još uvek nije razjašnjena i veoma je kompleksna, ali je sigurno da su uključeni i međusobno povezani brojni metabolički procesi koji nastaju kao posledica deficita insulina, hiperglikemije i C peptida.
Neuropatija može da bude akutna (ako tegobe traju do šest meseci) ili hronična (kada tegobe traju duže). Najčešća je mešovita senzo-motorna neuropatija u populaciji, oko 75 odsto je obolelo od dijabetesne neuropatije, piše na stranici ordinacije.info.
Fokalna ili mononeuropatija česta je kod starije populacije, a u ovoj varijanti bolesti oštećen je samo jedan nerv, dok se simptomi javljaju samo u predelu koji taj nerv inerviše.
Najčešće zahvata nerv ručnog zgloba, srednji ili bočni deo stopala, potkolenicu, butinu, a manifestuje se jakim bolom duž zahvaćenog nerva. Terapija može da bude simptomatska (ublažavaju se simptomi bolesti) ili hirurška (ukoliko su bolovi izraženi i ne prolaze, što najčešće srećemo kod sindroma karpalnog tunela).
Difuzna proksimalna neuropatija je stanje gde su zahvaćeni veliki nervi, pacijent oseća podrhtavanje i slabost mišića, otežano ustaje, oseća trnjenje ili mravinjanje pod kožom. 10-30 odsto ovakvih pacijenata nema šećernu bolest, ali je važno da u ovoj fazi bolesti pacijent bude ispitan, kako bi se isključili drugi uzroci oboljenja nerava, prenose Vijesti.me.
Kod difuzne distalne neuropatije sreću se oštećenja sitnih nerava ruku i nogu. Pacijent oseća pečenje u predelu tabana ili u visini čarapa, gubi osećaj hladnoće i toplote ili ima hronični bol.
Veoma je važno da se u okviru kliničkog ispitivanja utvdi poreklo – uzrok bolesti, kako bi se primenila adekvatna terapija i sprovelo lečenje neuropatije.
