Šta je psihobiotička dijeta i koje su njene prednosti?

Izvor: Shutterstock

Voće i povrće bogato prebioticima, fermentisana hrana i celovite žitarice, kao i mahunarke korisni su za zdravlje creva i bolju probavu, ali smanjuju i nivo stresa u organizmu, pokazalo je istraživanje.

 

Naučnici već neko vreme znaju da hrana utiče na naše mentalno stanje. Međutim, većina studija o uticaju hrane na neurološko zdravlje usredsređena je na pojedinačne namirnice, a ne na kompletan pristup ishrani.

Povezane vesti

To je bio razlog zbog kog su irski naučnici hteli da vide da li može psihobiotička dijeta, osmišljena prevashodno za dobro zdravlje creva, pozitivno da utiče na mentalno blagostanje.

Oni su sproveli randomizovanu kontrolisanu studiju, čiji su rezultati objavljeni u naučnom časopisu „Molecular Psychiatry“.

Šta je psihobiotička dijeta?

Izraz koji su skovali koautori studije dr Timoti Ted Dinan i dr Džon Krajan, psihobiotička dijeta oslanja se na osovinu creva-mozak, dajući prednost hrani zdravoj za creva, za koju se zna da podržava ravnotežu crevnih mikroba. To su celovite žitarice, prebiotičko voće i povrće, mahunarke i fermentisana hrana. Dijeta podrazumijeva ograničeno konzumiranje slatkiša, slatkih pića i prerađene hrane.

Studijska dijeta uključivala je:

– šest do osam dnevnih obroka voća i povrća sa visokim udelom prebiotičkih vlakana ( jabuke, banane, praziluk, luk)
– pet do osam dnevnih obroka celovitih žitarica (ovas, celovita pšenica, kinoa)
– dve do tri dnevne porcije fermentisane hrane (kiseli kupus, kefir, kombuha)
– tri do četiri porcije mahunarki nedeljno (leblebije, sočivo, grašak).

Istraživanje je obuhvatilo 45 zdravih odraslih ljudi, starosti između 18 i 59 godina, koji do tada nisu imali optimalne prehrambene navike. Ispitivana grupa dobila je informacije o komponentama psihobiotičke ishrane i zamoljena je da je se pridržava toga što je moguće više.

Kontrolna grupa dobila je minimalne lekcije o opšoj ishrani (umesto lekcija usmerenih na psihobiotike). Naučnici su ispitivali sastav i funkciju fekalne mikrobiote, stres, celokupno zdravlje i ishranu, kao i metaboličko profilisanje uzoraka krvi, urina i fekalija, pre i nakon četvoronedeljnog probnog perioda za obj grupe.

Kako psihobiotička ishrana utiče na mentalno blagostanje?

Učesnici koji su sledili psihobiotičku dijetu doživeli su veće smanjenje percipiranog stresa. Iako nije bilo značajne razlike u odgovoru na stres između kontrolne i ispitivane grupe, veće pridržavanje ispitivane dijete rezultiralo je snažnijim smanjenjem percipiranog stresa.

Dok su promene u mikrobnom sastavu creva bile suptilne kod ispitivane grupe, utvrđene su značajne promene u 40 specifičnih fekalnih lipida. Razlog tome je smanjenje ukupnih prehrambenih masti i povećanje mononezasićenih masti.

Takođe, zabeleženo je i poboljšanje metabolita triptofana u urinu (esencijalna aminokiselina vitalna za sintezu ključnih proteina, a primećeni su i zdravi upalni odgovori).

Ukratko, u samo četiri nedelje učesnici koji su sledili psihobiotičku dijetu bogatu vlaknima i fermentisanom hranom iskusili su niže percipirane nivoe stresa, imali su zdravije pražnjenje creva, zdravije profile upalnih metabolita i neznatno poboljšan mikrobni sastav i funkciju, piše Mind Body Green, prenosi 24 sata.hr.

Komentari

Vaš komentar