Studija: Lek za Alchajmer lekembi usporava kognitivni pad, ali ima nuspojave

Zdravlje 30. nov 202210:162 komentara
Izvor: Shutterstock

Eksperimentalni lek za Alchajmerovu bolest kompanija "Eisai" i "Biogen" usporava kognitivni pad, pokazalo je pomno praćeno ispitivanje, ali bi neki pacijenti mogli da imaju teže nuspojave, pokazali su najnoviji podaci.

Lek lekembi povezivao se s opasnim oticanjem mozga kod skoro 13 odsto pacijenata koji su učestvovali u 18-mesečnom ispitivanju. Njime je obuhvaćeno gotovo 1.800 osoba kojima je dijagnostikovan rani stadijum Alchajmerove bolesti.

Povezane vesti

Neki su pacijenti nakon primene leka imali krvarenje u mozgu – pet ih je doživelo makrohemoragije, a 14 odsto mikrohemoragije, simptome koji se povezuju sa dva smrtna ishoda kod pacijenata koji su dobijali lek u naknadnoj studiji.

Kompanije su u septembru objavile da je lekenbi, antitelo stvoreno da bi uklonilo lepljive naslage proteina, poznate kao beta-amiloidi, uspeo je da smanji stopu kognitivnog pada na skali kliničke demencije za 27 odsto u poređenju sa placebom.

„Svi ovi lekovi za snižavanje amiloida nose rizik od povećanog krvarenja u mozgu, ali smatram da su primarni ishod i sekundarni ishod i smanjenje amiloida prilično impresivni“, rekao je dr Ronald Petersen iz klinike Mejo.

Udruženje za borbu protiv Alchajmerove bolesti: Lek može znatno da izmeni tok bolesti 

Udruženje za borbu protiv Alchajmerove bolesti objavilo je da najnoviji podaci potvrđuju da lek „može znatno da izmeni tok bolesti“, pa je pozvala američka regulatorna tela da prihvate zahtev kompanija za njegovo ubrzano odobrenje.

Potpuni podaci pokazali su da deo pacijenata sa genetskim rizikom od razvoja ove bolesti nisu imali koristi od lekanemaba na osnovu skale kliničke demencije.

Ali i kod njih je uočeno poboljšanje stanja kada je reč o sekundarnim ciljevima ispitivanja, koje se odnose na ostala merila kognicije i na svakodnevno funkcioniranje.

Zaključno su pacijenti koji su dobijali lekanemab u sklopu sekundarnih ciljeva od ovog leka imali korist  za 23 do 37 odsto u poređenju sa onima koji su primali placebo.

„Verujem da je to znatna korist koja će opravdati zahtev za odobrenje leka, ali mi, naravno, želimo da ta korist bude još veća“, rekao je dr Pol Aisen, direktor Instituta za terapijsko istraživanje Alchajmerove bolesti Univerziteta u Južnoj Kaliforniji i koautor studije objavljene u časopisu „New England Journal of Medicine“.

Pojasnio je da će pacijenti imati veću korist od lekanemaba ako im se lek da u ranoj fazi bolesti, „pre nego što se akumulira dovoljno nepovratne štete koja prouzrokuje simptome“.

Detaljni podaci istraživanja predstavljeni su na sastanku o kliničkim ispitivanjima Alchajmerove bolesti u San Francisku.

Dokaz amiloidne hipoteze

Po amiloidnoj hipotezi progresivno nakupljanje beta-amiloida u mozgu aktivira kompleksnu kaskadu događaja koje završavaju smrću neuronskih ćelija, gubitkom sinapsi i progresivnim deficitom neurotransmitera, a svi nabrojeni efekti doprinose kliničkim simptomima demencije.

Iz Eisaija veruju da rezultati ispitivanja idu u prilog dugogodišnjoj teoriji po kojoj uklanjanje beta-amiloida iz mozga ljudi sa ranim Alchajmerom može da odloži napredovanje bolesti.

Nakon 18 meseci primene kod 68 posto učesnika ispitivanja lečenih lekanemabom uočeno je manje beta-amiloida. Lek je uticao i na sniženje nivoa abnormalnih tau proteina u mozgu, za koje se veruje da su glavni uzrok Alchajmerove bolesti.

U naknadnoj studiji prijavljena su dva smrta slučaja od posledica krvarenja u mozgu. Radilo se o 65-godišnjakinji koja je uzimala lek poznat kao tkivni aktivator plazminogena, a daje se za čišćenje krvnih ugrušaka nakon moždanog udara i o 87-godišnjakinji koja je dobijala antikoagulans, razređivač krvi kompanije „Eliquis“.

Predstavnici kompanije „Eisai“ kažu da smatraju da se njihova smrt „ne može pripisati lekanemabu“.

Američki predsednik Eisaija Ivan Čung istakao je da kompanija primenjuje uspostavljene protokole kojima se prati nastanak edema (otoka) mozga i ne vidi potrebu za tim da se pravo na lekanemab uskrati bilo kom pacijentu.

Ali ima i drukčijih mišljenja. Dr Hauard Filit, upravnik  Fondacije za praćenje lekova za Alchajmerovu bolest rekao je da lekari uvek balansiraju između odluke o koristi i rizika terapije.

„Trenutno bih oklevao da dam ovaj lek nekome na lekovima za razređivanje krvi“, rekao je Filit.

FDA će do 6. januara doneti odluku o odobrenju leka lekembi

Do 6. januara iduće godine američka Agencija za hranu i lekove (FDA) trebalo bi da odluči da li će odobriti lekembi po „ubrzanom“ postupku u sklopu koga se traži dokaz da lek može da utiče na biomarker povezan sa bolešću, poput smanjenja beta-amiloida u mozgu.

Bez obzira na tu odluku Čung je rekao da kompanija uskoro planira da podnese zahtev Agenciji za hranu i lekove u sklopu standardnog procesa odobrenja leka, a tražiće i odobrenje u Evropi i Japanu.

Komentari

Vaš komentar