Poznato je koje razorne efekte Parkinsonova bolest može da ima, ali naučnici još uvek pokušavaju da shvate kako ona počinje i kako da je izleče.
Neka nova istraživanja su možda pronašla korisne tragove, povezujući srčani udar sa manjim rizikom od kasnijeg razvoja Parkinsonove bolesti, prenosi Science alert.
Povezane vesti
Pad rizika je oko 20 odsto, na osnovu analize 181.994 pacijenata u danskom zdravstvenom sistemu koji su preživeli srčani udar između 1995. i 2016. godine, u poređenju sa 909.970 osoba u kontrolnoj grupi, usklađenih po godinama i polu i godini kada su im dijagnostikovani srčani udar.
Otkriveno je da je šansa za razvoj parkinsonizma, koji donosi istu vrstu poteškoća u kretanju i drugih simptoma kao i Parkinsonova bolest, iako se u ovoj studiji ne klasifikuje kao sama Parkinsonova bolest, smanjena za 28 odsto. Istraživači su pratili učesnike studije najviše 21 godinu.
„Izgleda da je rizik od Parkinsonove bolesti smanjen kod ovih pacijenata, u poređenju sa opštom populacijom“, kaže prvi autor novog rada, epidemiolog Jens Sandbol iz Univerzitetske bolnice Arhus u Danskoj.
Ovo je prvi put da se istraživanje bavilo rizikom od Parkinsonove bolesti kod preživelih od srčanog udara, a još uvek je rano da se otkrije zašto je rizik smanjen.
I srčani udari i Parkinsonova bolest imaju složen skup faktora rizika i moguće je da odgovor na ovu vezu leži negde u njima.
Određeni klasični faktori rizika za srčani udar, uključujući pušenje, visok holesterol, visok krvni pritisak i dijabetes tipa 2, ranije su bili povezani sa manjim rizikom od razvoja Parkinsonove bolesti, tako da ove veze mogu dovesti do rezultata uočenih u novoj studiji.
Međutim, ostali faktori rizika su isti. Srčani udari i Parkinsonova bolest su verovatniji kod starijih osoba, a manje kod ljudi koji piju više kafe i koji su fizički aktivniji.
Nova studija daje lekarima više smernica o tome gde da usmere svoju pažnju na ljude koji se oporavljaju od srčanog udara.
„Za lekare koji leče pacijente posle srčanog udara, ovi rezultati ukazuju da bi rehabilitacija srca trebalo da bude usmerena na prevenciju ishemijskog moždanog udara, vaskularne demencije i drugih kardiovaskularnih bolesti kao što su novi srčani udar i srčana insuficijencija“, kaže Sundbol.
Čini se, međutim, da je smanjen rizik od Parkinsonove bolesti i parkinsonizma jedan od posledica srčanog udara. Potrebne su dalje studije da bi se to utvrdilo, posebno u različitim rasnim i etničkim grupama, iako je ovo istraživanje koristilo veliki uzorak, preko milion osoba, bili su uključeni pretežno belci.
Buduća istraživanja takođe moraju da razmotre uticaj pušenja i visokog nivoa holesterola na odnos između preživelih od srčanog udara i smanjenog rizika od Parkinsonove bolesti, što u ovoj studiji nije izbliza razmatrano.
„Ranije smo otkrili da je nakon srčanog udara rizik od neurovaskularnih komplikacija kao što je ishemijski moždani udar, odnosno moždani udar uzrokovan ugrušakom, ili vaskularna demencija značajno povećan, tako da je nalaz nižeg rizika od Parkinsonove bolesti bio pomalo iznenađujući“, kaže Sundbol .
Istraživanje je objavljeno u Journal of the American Heart Association.
