U Srbiji godišnje oko 30.000 umrlih od raka, a hospisi se tek najavljuju…

Zdravlje 05. dec 202223:0211 komentara
Izvor: Shutterstock

Srbija, zemlja koja već predugo nosi neslavnu titulu prve države u Evropi po smrtnosti od malignih bolesti, končano će, po svemu sudeći, dobiti hospise, tačnije, palijativne centre za brigu o terminalno obolelima, koji će, kako je najavila ministarka zdravlja Danica Grujičić, biti otvoreni u tri kovid bolnice, nakon što poslednji pacijent oboleo od koronavirusa bude otpušten.

U zemlji u kojoj godišnje oboli više od 40.000 ljudi, a gotovo 30.000 izgubi bitku sa rakom, hospisi su već dugo neophodni, dok stručnjaci upozoravaju, da su za negu ovih bolesnika potrebni obučeni, pripremljeni timovi zdravstvenih radnika, a problem je što u Srbiji nema dovoljno kadrova, pa se postavlja pitanje ko će da radi ovaj posao, navodi portal Nova.rs.

Pročitajte još:

Naime, većina obolelih od raka, ali i od drugih teških oboljenja, u završnom, stadijumu bolesti, kada zvanično više nema spasa, bude otpuštena iz bolnica i poslednje dane ili nedelje provode kod kuće. Mnogi od pacijenata nemaju porodice, pa o njima nema ko da brine, da ih neguje, daje lekove protiv bolova, kupa, presvlači, smiruje… a oni čiji članovi ili član porodice preuzme na sebe ulogu lekara, negovatelja i psihologa, često dovode do neželjenih posledica, jer bližnji nisu obučeni da neguju pacijenta u stanju kada bolovi preuzmu kontrolu nad telom i psihom.

Naime, ministarka zdravlja prof. dr Grujičić za Nova.rs izjavila je da prenamena kovid bolnica zavisi od dalje epidemiološke situacije koja je već duže vreme, na sreću, stabilna.

“Kad o svemu dobro razmislimo, činjenica je da smo jedina zemlja u okruženju koja nema hospise, odnosno bolnice u kojima se zbrinjavaju terminalni maligni bolesnici, što treba da nas brine. Zbog toga toplo pozdravljam ideju da se bolesnicima u završnim fazama malignih bolesti, omogući dostojanstven kraj života. Palijacija se ne bi odnosila samo na maligne bolesnike, već i na druge teške bolesti i stanja, od respiratornih, kardioloških, neuroloških, ortopedskih. Praktično u ovom završnom stadijumu kovida, zapravo najviše i obavljamo palijativu, tako da svaku ideju koja može da unapredi brigu o zdravlju naših građana smatram dobrom i prihvatljivom”, kaže ministarka Grujičić.

Međutim, za palijativno zbrinjavanje najtežih bolesnika nisu dovoljne samo zgrade bolnice, već su neophodni obučeni kadrovi.

“Broj obolelih od raka u Srbiji raste iz dana u dan i potrebe za palijativnim lečenjem su ogromne. Međutim, da biste zbrinuli terminalno obolelog pacijenta potreban je ceo tim obučenih ljudi. Dugi niz godina naš hospis pomaže ovim ljudima i njihovim porodicama, tako da smo spremni da sarađujemo sa ministarstvom u tim inicijativama, i pomognemo našim iskustvom i praksom. Imamo niz akreditovanih obuka koje dajemo medicinskim sestrama, a samo ove godine bilo ih je više od 200. Palijativa je važna ne samo zbog zdravstvenog sistema, već i zbog sistema socijalne zaštite, gde je 60 odsto ljudi u potrebi za hospisom. Mnogo je onih koji nemaju nikoga da brine o njima u terminalnoj fazi bolesti. Zato je važno da se šira društvena zajednica uključi i da svi razumeju koliko je ovo kompleksan i važan proces jer smrtonosne bolesti ne pogađaju samo obolelog, već čitavu porodicu”, objašnjava za Nova.rs Vera Madžgalj, direktorka “BELhospis” centra, jedine ustanove u zemlji koja se bavi palijativom, a opstaje isključivo zahvaljujući donacijama.

Ceo tekst pročitajte na portalu Nova.rs.

Komentari

Vaš komentar