Kako je Ana Brnabić po drugi put "otvorila" rudnik litijuma u Finskoj

Pre dve godine, u jeku protesta građana protiv ponovnog pokretanja priče o rudniku litijuma i bora u Jadru, Ana Brnabić je za jednu televiziju sa nacionalnom frekvencijom rekla da su u rudarenju litijuma, Srbiju, na projektima koji su daleko opasniji, sustigle i prestigle Nemačka i Finska, u kojoj počinje rudarenje u otvorenom rudniku.

Rudnik te 2024. godine nije otvoren, a ovih dana Brnabić se ponovo bavila otvaranjem rudnika litijuma. Za razliku od pre dve godine, u pitanju je samo jedan – u Finskoj. Ovog puta vest je potvrdio finski yle.fi koji je naveo da je rudnik Kaustinen u okviru projekta kompanije Kelibel počeo se radom. Tu vest je prenela i kineska novinska agencija Sinhua, koja je primetila da je sam projekat nekoliko godina odlagan.

Brnabićeva je na društvenoj mreži "Iks” navela da je Finska “započela eksploataciju i preradu svog litijuma“, a sudeći po komentaru - to pokazuje da su građani Srbije bili dovođeni u zabludu u prethodnom periodu, a da je deo "zasluge" za to pripao i medijima kompanije United media.

U drugoj objavi koja se tiče iste teme, kao jedan od "dokaza" navela i tekst portala N1 iz 2024. godine u kome se piše o tome kako je više litijumskih projekata u Evropi odlagano godinama.

U njemu je navedeno da Finska i dalje nema rudnik, da se ostali projekti najčešće odlažu i da novih preciznih informacija o projektu kompanije Keliber nema.

"Tamo je planirano da 2025. godine počne kopanje, ali potvrde da postoje naznake o izdavanju dozvole nema. Petina ovog potencijalnog rudnika je u vlasništvu države Finske", navedeno je u tekstu iz avgusta 2024. godine.

Šta Brnabić nije rekla, a jako je važno

Brnabić je postavila pitanja da li će se Finska sada ugušiti u sumpornim kišama, hoće li Finci pomreti od zagađenja ili ih spržiti sumporna kiselina, da li će umreti od gladi, a deca se rađati sa deformitetima? Ona je dala i odgovor da se ništa od toga neće desiti, a da će "Finska biti bogatija, bezbednija, sigurnija i čistija (jer će koristiti svoj litijum)”.

Ono što Brnabić nije navela niti jednom rečju, jesu velike i ključne razlike kada je u pitanju projekat Jadar. Osim činjenice da je Vlada Srbije nastupala kao lobista privatnog projekta Jadar, on je trenutno zaustavljen/pauziran odlukom kompanije Rio tinto.

Za početak, prema planu u Finskoj je planirana proizvodnja (od 15.000t) četiri puta manja od najavljenih 58.000 tona litijum karbonata u Jadru, a plan je da se godišnje proizvede 160.000 tona - za zeleni svet pogubne - borne kiseline i 255.000 tona natrijum sulfata.

U Finskoj je planirano da rudnik bude aktivan 18 godina, a jadarski ne manje od 40.

Za razliku od Jadra koji se nalazi okružen brojnim selima i većim gradom Loznicom, u pitanju je opština Kaustinen, koja ukupno ima oko 4.300 stanovnika, a gustina naseljenosti je mala - 11,68 stanovnika po kvadratnom kilometru. Opština Loznica prema poslednjem popisu ima 72.000 ljudi.

"Finska ima pet puta manju gustinu naseljenosti nego Srbija i svakako ne važi za žitnicu Evrope. Taj rudnik neće biti ni u voćarskom, ni u stočarskom kraju, već će biti okružen gustom šumom i divljinom", rekao je još 2024. godine Konstantin Ilijević, docent Hemijskog fakulteta u Beogradu.

Branbić nije pomenula da je Mačvanski basen, najznačajniji i najveći rezervoar podzemnih voda u Srbiji koji može da zadovolji potrebe miliona ljudi, a direktno je povezan sa Jadarskim basenom koji se nalazi na lokaciji rudnika.

"Jadarski i Mačvanski basen povezani su preko dela ušća Jadra u Drinu i tu imamo kilometar ili dva između Drine i suženja kroz koji teku podzemne vode", izjavio je 2024. godine za N1 hidrogeolog i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Zoran Stevanović.

On je tada istakao da se Mačvanski basen nalazi nizvodno od lokacije željenog rudnika, udaljen oko 15-17 km i da se u njemu nalaze vrlo dragocene rezerve pijaće vode za beogradsko-posavski region i celu Mačvu.

"Zbog rudarenja i procesne tehnologije, pre svega, u dolini Jadra, bio bi glavni razlog zbog koga bi se moralo odustati od ovog projekta. Nijednog hidrogeologa sa Rudarsko-geološkog fakulteta još uvek nisam čuo da se izjasnio u prilog projekta", poručio je tada Zoran Stevanović.

U Kaustitnenu i okolini nema bujičnih reka koje bi mogle da otrovne materije iz rudnika raznesu po zemljištu i naseljima. Jadar, ali i druge manje reke, po pravilu plave okolinu svake dve godine, pa i sam grad Loznicu.

Za razliku od projekta Jadar, koji je planirano da bude u 100-odstotnom vlasništvu strane kompanije, Finska kroz državnu kompaniju Finiš mineral grups ima 20 odsto udela. U Srbiji taj procenat je rudna renta, najčešće između tri i pet odsto.

Još jedna razlika je u tome što je u blizini rudnika, napravljena je fabrika baterija (nema podataka o recikliranju istih) čime se ceo proizvodni proces i dodatna vrednost ostvaruju u Finskoj.

Nema Kausitinen ni banju za rehabilitaciju poput Koviljače, niti se nalazi na granici gde je trgovina uvek živa, a protok ljudi intenzivan.

Takođe na delu rudnika nema ni istorijsko nasleđe. U blizini planiranog rudnika nalazi se nekoliko stratišta žrtava masakra u Dragincu, kada su Nemci 1941. iz osvete ubili 2.677 nedužnih civila. Na obližnjem Ceru je vođena i čuvena Cerska bitka, gde je srpska vojska protiv austrougarske izvojevala prvi pobedu saveznika u Prvom svetskom ratu.

Poređenje dve zemlje po indeksu percepcije korupcije

Tu su još neki detalji koji ne idu u prilog vlasti koju predstavlja Ana Brnabić. Srbija je po Indeksu percepcije korupcije za 2025. godinu sa skorom 33 zauzela 116. poziciju, među ukupno 182 zemlje i teritorije u svetu, dok je Finska sa 88 bodova druga na planeti.

Zemlje bogate rudama u kojima vlada korupcija, poznate su po prekomernom zagađenju, siromaštvu i kratkom životnom veku. Poput Kongoa u Africi.

Kako se Srbija, a kako Finska brinu o životnoj sredini

Koliko Srbija misli o svojoj životnoj sredini vidi se stepeni uništenja šuma. S druge strane, Finska je sa 75 odsto površine pod stablima najpošumljenija zemlja u Evropi.

Na kraju poređenja, dok u Srbiji svake godine od posledica zagađenja vazduhom premine od 11.000 do 15.000 ljudi, u Finskoj se taj broj kreće od 1.500 do 2.000.

U zemlji korupcije, gde ljudi umiru od operacije trećeg krajnika, a liste čekanja na operacije se smanjuju brisanjem gumicom, a ne lečenjem, moguće je da visoka državna funkcionerka pita hoće li Finci umreti od sumporne kiseline i nekritički da govori o potencijalnim ekološkim problemima, a možda i katastrofi. S druge strane, nije se zapitala da li bi Finci uopšte mislili o otvaranju rudnika u situaciji kakva je u Jadru i Rađevini.

Nijednom se nije zapitala šta će biti sa vodom za šest miliona ljudi, sa najplodnijom zemljom u Srbiji ili možda sa zdravljem desetina hiljada građana koji žive u okolini lokacije planiranog rudnika. Nije pomenula ni probleme Srbije sa korupcijom, kriminalom i poštovanjem vladavine prava, a sve navedeno je preduslov za razmišljanje o ovakvim i sličnim projektima. To Finci očigledno znaju.