Bil Gejts odbacio optužbe da je licemer za klimatske kampanje

"Kupujem zlatni standard finansiranja - Klimervorks (Climeworks) - za direktno hvatanje vazduha koje daleko premašuje ugljenični otisak moje porodice. I trošim milijarde dolara na klimatske inovacije", odgovara Gejts tokom intervjua u Keniji i dodao:.

"Dakle, da li ostanem kod kuće i ne dođem u Keniju i učim o poljoprivredi i malariji“?

Na pitanje zašto ne može da koristi primera radi program Majkorsoft tims (Microsoft teams) umesto da leti do udaljenih destinacija gde njegova fondacija radi, on kaže:

"Mislim da ovo ne možete razumeti iz daljine".

Da li su kompenzacije dovoljne?

Emisije iz vazdušnog saobraćaja značajno doprinose klimatskim promenama, čineći oko četiri procenta globalnog zagrevanja izazvanog ljudima.

Privatni avioni su u proseku 10 puta intenzivniji od komercijalnih aviona po putniku i 50 puta više zagađuju od vozova, pokazuje istraživanje Evropske federacije za transport i životnu sredinu (T&E).
To je zato što je nivo popunjenosti privatnih aviona obično nizak. Takođe se često koriste za kraća putovanja. Iako komercijalni letovi troše više goriva na sat, oni imaju daleko veći putnički kapacitet od privatnih aviona i stoga proizvode manje emisija po osobi. Na dužim putovanjima, privatni avioni će možda morati češće da sleću i poleću radi dopunjavanja goriva, što je veoma zagađujuće.

Kompenzacija ugljenika – plaćanje kao što je sadnja drveća koje su dizajnirane da naprave ekvivalentne rezove CO2 u atmosferi – je popularno, ali problematično rešenje.

Tržište kompenzacije ugljenika preplavljeno je projektima niskog kvaliteta koji daju nejasna ili naduvana predviđanja o njihovom potencijalu za smanjenje emisija. Jasno je da su drveću potrebne decenije da porastu do zrelosti.

Šume zasađene na zemljištu siromašnom hranljivim materijama neće dugoročno delovati kao efikasno mesto za skupljanje ugljenika, upozoravaju istraživači.

Projekti koji nisu trajni rizikuju da se sav njihov napredak poništi kada im se mandat završi. Što je najvažnije, kompenzacija ugljenika se ne bavi osnovnim uzrocima klimatskih promena. Umesto toga, omogućavaju kupcima da izbegnu teži rad na smanjenju zavisnosti od leta i fosilnih goriva.

Jedna od njih je Klajmvorks (Climerworks) švajcarska kompanija koju Gejts koristi i koju finansira Majkrosoft Microsoft koja kombinuje hvatanje ugljenika iz vazduh (DAC) i njegovo skladištenje.

Nije alternativa

Iako Međunarodna agencija za energiju (IEA) sa sedištem u Parizu priznaje da je DAC važna tehnologija za postizanje klimatskih ciljeva, upozorava da je to energetski intenzivan proces i da "nije alternativa smanjenju emisija ili izgovor za odloženo delovanje".

Glavna zabrinutost ovog pristupa, prema Evropskoj komisiji, je da bi CO2 mogao da iscuri iz ovih podzemnih rezervoara u okolni vazduh i da negativno doprinese klimatskim promenama ili da ošteti obližnje zalihe vode.

Gejts smatra da je

Pored ulaganja u zelene tehnologije, Gejts je koristio svoj uticaj da podstakne nacije da postignu neto nultu emisiju. U intervjuu kaže da bogate zemlje „duguju

to] celom svetu“ da to urade „što brže mogu“.

Gejts dodaje da bi sredstva trebalo da budu posvećena smanjenju troškova zelene, na primer, izmišljanjem ekološkijih načina proizvodnje cementa, čelika ili električnih vozila.

Zajedno sa zdravstvenim i poljoprivrednim obrazovanjem, on kaže da bi se ovi napredak onda mogao podeliti sa zemljama sa nižim prihodima, osnažujući ih da postanu bogatije i otpornije na klimatske promene.

Upitan da li podržava klimatske reparacije, Gejts odgovara: "Pa, bogate zemlje su napravile najveći deo emisija, a zemlje blizu ekvatora najviše pate. Dakle, da, bogate zemlje bi trebalo da budu velikodušnije".

Na pitanje da li kapitalizam podržava nejednakost i uništenje planete, Gejts kaže:

"Mislim da možemo da koristimo oblik kapitalizma i da nastavimo da dobijamo njegove prednosti dok rešavamo klimatske promene".

Kaže da prilika da se zaradi novac podstiče ljude da izmišljaju stvari.

"Da, mogli bismo više da oporezujemo bogate. Da, više bi trebalo da se posveti ublažavanju klimatskih promena i prilagođavanju klimi. Ali ideja da su „stvari bile bolje pre 200 godina", znate, gde je 30 odsto dece umrlo pre pete godine", zaključio je Gejts.