Bogatstvo otpadnih voda: Najveći gradovi bez postrojenja za preradu, promene „brzinom puža“

Zeleni kutak 26. maj 202413:56 2 komentara

Dobri u planovima, slabi u realizaciji - tako može da se opiše odnos vlasti u Srbiji prema jednom od najvećih ekoloških problema - otpadnim vodama. Najveći gradovi – Beograd, Novi Sad, Niš nemaju postrojenja za preradu otpadnih voda. U fazi projektovanja je 25 postrojenja, od 159 koliko je predviđeno projektom Čista Srbija, a čija je realizacija počela 2021. godine. Situacija koja se brzinom puža popravlja, ostavlja i posledice na kvalitet života ljudi, a postojeće promene klime je samo dodatno otežavaju.

Bogatstvo voda u Srbiji. Tačnije, bogatstvo otpadnih voda.

„Problem je što se u Srbiji prečišćava svega pet do deset odsto od ukupne količine otpadnih voda, to je jako mala količina“, kaže nezavisni ekspert za klimatske promene Danijela Božanić.

Najmanja u Evropi. Uz to, tek nešto više od polovine stanovništva ima kanalizaciju.

„Imate glavne gradove, imate Beograd koji nema nikakvo prečišćavanje otpadnih voda“, dodaje ona za N1.

Pročitajte još:

Trenutno je najveći projekat, koji se zvanično izvodi „Čista Srbija“. Vredan je 3,2 milijarde evra i finansira se iz kineskog kredita. Predviđa izgradnju 5.000 kilometara nedostajuće kanalizacione mreže i 159 postrojenja za preradu otpadnih voda, različite veličine na teritoriji 73 lokalne samouprave.

Za sada uglavnom samo predviđa, jer je prečišćavanje voda uglavnom pitanje predizbornih obećanja, a manje izvođenja konkretnih projekata.

„To jeste proces, jako su veika ulaganja i zahteva neko vreme. Ali definitivno imamo jako velika kašnjenja, pravimo se da se ništa ne dešava. U pregovaračku poziciju za EU smo stavili da ćemo okvirnu direktivu za vode prihvatiti do 2045.“, rekla je naša sagovornica.

Posebno je kritično u industrijskim ili rudartskim gradovima, poput Bora.

„Proobalje Borske i Kriveljske reke je puno jalovine. To nije samo pročišćavanje komunalnih voda, nego i odstranjivanje tih čestica. Na primer, kroz naselje Slatina teče ta takozvana Borska reka, odnosno korito borske reke, koja je u stvari komunalna otpadna voda. Ljudi godinama sa takvom vodom zalivaju bašte i jedu tu hranu“, dodaje profesorka na Tehničkom fakultetu u Boru Snežana Šerbula.

U međuvremenu se i klima promenila, što dodatno komplikuje problem otpadnih voda, a zagađenje čini mnogo vidljivijim i opasnijim,

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare